Robert Redford – glumac, reditelj, producent, biznismen i filantrop

Poznat po svom dečačkom izgledu i lepoti, Robert Redford koji danas puni 84 godine, cenjeni je filmski glumac i reditelj, ovenčan Oskarom za režiju i životno delo. Našao se i na listi „Sto najuticajnijih ljudi na svetu“ magazina Tajm, kao „Kum nezavisnog filma“ jer je jedan od osnovača Sandens instituta i Filmskog festivala u Juti.

Od bejzbola do slikarstva

Robert Redford je rođen 18. avgusta 1936. godine u Santa Moniki. Imao je lepo detinjstvo i pomalo bio razmažen. U srednjoj školi se posebno istakao u bejzbolu pa je dobio stipendiju za Univerzitet u Koloradu.

Međutim, zbog nedoličnog ponašanja, navodno pijanstva posle smrti bake, gubi stipendiju i upisuje studije slikarstva u Bruklinu, a potom odlazi u Evropu kako bi se bavio slikarstvom.

Umesto scenografa, postaje glumac

Iz Evrope se vratio u Njujork i upisao časove pozorišnog dizajna na Američkoj akademijiji dramskih umetnosti, no istovremeno je počeo i da dobija manje epizodne uloge u televizijskim serijama, da bi već 1962. bio nominovan za nagradu Emi kao najbolji glumac u sporednoj ulozi.

Kako je imao dečački izgled i bio jako lep sa umiljatim pogledom o njemu su počeli da pišu kao o „plavookom lepotanu“, ali i kao o „muškoj plavokosoj starleti“ što mu uopšte nije prijalo.

Ko je lepši? Njumen ili Redford?

Krajem šezdesetih odbija ulogu u filmu Ko se boji Virdžinije Vulf i prihvata da zajedno sa Pol Njumenom zaigra u filmu Buč Kasidi i Sandens Kid. Kultni status koji je stekao ovaj film rasplamsao je i podelu među gledaocima koji je od njih dvojice lepši. No, posle ovog filma sva vrata su mu bila širom otvorena i ubrzo je zavladao Holivudom.

Sedamdesetih kreće serija filmova od Džeremaja Džonsona, pa Žaoke, opet u duetu sa Pol Njumenom, romantična ljubavna priča sa Barbarom Strejsend, Takvi kakvi smo, Svi predsednikovi ljudi, Tri Kondorova dana, Veliki Getsbi.....

Uspešan poslovni čovek i filantrop

Ono što je Roberta Redforda razlikovalo od ostalih glumaca koji su svoje zarađene milione trošili, on je svoj novac ulagao. Od zarade u filmovima Buč Kasidi i Sandens Kid Redford otvara ski centar „Timphejven“ u Provu (Juta), južno od Park Sitija. Centar je kasnije preimenovan u „Odmaralište Sandens“, a nedugo zatim, zaradom od filma Džeremaja Džonson, osniva Sandens filmski festival, Sandens institut, Sandens katalog i Sandens kanal.

Sandens festival je vremenom stekao titulu jednog od najznačajnijih američkih festivala nezavisnih filmova a posetioci festivala su i mnogi holivudski filmski producenti.

Sandens je, u stvari, ime lika kojeg je Redford glumio u filmu Buč Kasidi i Sandens Kid. Redford je takođe vlasnik restorana „Zum“ koji se nalazi u glavnoj ulici bivšeg rudarskog gradića Park Sitija.

Neki od najcenjenijih savremenih reditelja, među kojima su Kventin Tarantino, Pol Tomas Anderson i Daren Aronofski, doživeli su svoj veliki proboj na filmsku scenu upravo na Sandensu.

Godine 1995. Redford dobija počasnu doktorsku titulu Bard koledža. U decembru 2005. dobija nagradu Kenedi centra za doprinos američkoj kulturi.

Prva režija i odmah Oskar

Krajem sedamdesetih Redford sve više počinje da se interesuje za produkciju, ali i za režiju. Tako 1980. godine režira svoj prvi film, Obični ljudi, dramu koja mu je odmah donela priznanje Američke akademije za režiju. To ga je navelo da se dokazuje kao reditelj pa je njegova gluma trpela, ali se vraća na velika vrata ulogom u filmu Sidnija Polaka, Moja Afrika.

Voleo je režiju i produciranje filmova, ali do danas nije zapostavio glumu.

Netipičan holivudski zavodnik

I pored reputacije plavokosog zavodnika, Redford se odlučio za mirniji stil života i sa prvom suprugom, Lolom van Vagnern, sa kojom ima troje dece, proveo je 27 godina u braku. Posle razvoda i veze sa glumicom Sonjom Bragom, upoznao se sa nemačkom slikarkom Sibil Zargas sa kojom je u braku od 2009. godine.

Veliki je borac za ljudska prava, zaštitu životne sredine i prava domorodaca.  

broj komentara 2 pošalji komentar
(sreda, 19. avg 2020, 12:25) - Милан Савић [neregistrovani]

утицај

Америчка кинематографија је деценијама најутицајнија у свету, па се и мерила о томе шта је добар филм, глума, редитељ итд. праве на основу америчких стандарда. Ако је филм означен као седма уметност, чини ми се да већу уметничку вредност имају ремек - дела немачке, италијанске, совјетске(руске) или француске кинематографије у поређењу са америчким. Међутим, пошто је тамо основно мерило број долара које гледаоци оставе на благајнама биоскопа, ремек -делима се проглашавају добри акциони филмови, у којима баш и нема уметности.

(utorak, 18. avg 2020, 15:39) - anonymous [neregistrovani]

Nije valjda

Zamisli tog tipa prepotentnog i punog sebe, a on FILANTROP. Po Holivudu cas posla postaju filantropi, dobrice u prevodu, a ja nikako da skapiram gde i u cemu se ta njihova odlika odrazava. Gde se to danas neki siromah napio vode i napunio stomacic zahvaljujuci njihovoj filantropiji.