Nečista krv – tragedija sa porukom budućim generacijama koja se tek zahuktava

Projekat je nastao u produkciji RTS-a i "This and That Production", prema scenariju koji je sedamdesetih godina prošlog veka napisao Voja Nanović. Režiju potpisuju Milutin Petrović i Goran Stanković.

Kombinovanjem pripovedaka, drama i romana Bore Stankovića, reditelj Vojislav Nanović napisao je scenario za epsku sagu koja prati porodicu čiji je rodonačelnik Hadži Trifun, a tragični izdanak Sofka.

Scenario za koji se dugo verovalo da je izgubljen pronašao je nedavno reditelj Milutin Petrović, uz pomoć dramaturga Bojane Andrić. Prateći tri generacije ugledne porodice u seriji Nečista krv, upoznajemo Vranje polovinom 19. veka, svakodnevni život, etničke odnose i običajno pravo, ali i šire sagledavamo delo Bore Stankovića.

Nečista krv nas vraća istoriji 19. veka, a o njenim aspektima u emisiji Oko govorili su glumica Katarina Radivojević, reditelji Milutin Petrović i Goran Stanković i dr Sanja Zlatanović, naučni saradnik Etnografskog instituta SANU.

„Biće potresno" 

Deo glumačke ekipe serije je i Katarina Radivojević, koja tumači ulogu Cone - žene koja je sredinom 19. veka živela životom koji bi se smatrao neobičnim čak i danas.

„Nisam sigurna da je Cona samo Borina heroina, ona je i heroina Voje Nanovića. Koliko se ja sećam Cone iz Nečiste krvi, koja zauzima možda samo jednu stranicu na početku, u podsećanjima o tome ko je bila i kakva je bila, tako da je ona više neka kombinacija i Bore i Nanovića. Definitivno je slobodoumna, drska i hrabra na neki način za to vreme i neko ko je ekonomski nezavistan", ispričala je Radivojevićeva.

Glumica je izjavila da smatra da u medijima treba da bude više sadržaja o hrabrim i velikim ženama iz naše istorije. O nastavku serije i narednim epizodama kratko kaže - „Biće potresno".

Milutin Petrović, reditelj, rekao je da je tekst, koji je osnov scenarija zaista bio zagubljen.

„Kada sam ga našao, onda sam bukvalno doživeo bindžovanje, čitanja između četvrte i pete epizode, ja više nisam mogao da spavam, nego sam morao da vidim šta je dalje bilo", rekao je, u emisiji Oko, Petrović.

Stanković dodaje da je zajedno sa Petrovićem pokušavao da dešifruje korene svih likova i njihovih sudbina i to dijalogom preko literature uz nadovezivanje u budućnost. Kaže da je bio izazov u 21. veku snimati događaje koji su se odigravali 1850. godine.

„Išli smo po okolnim selima gde nisu dovoljno održavali ili renovirali objekte, pa da od njih pravili kuće gazda, a drugo je bilo snimljeno u objektima koje smo mi sagradili. Takođe smo odlazili i u autentične lokacije kao što je manastir Poganovo", ispričao je Stanković.

Zašto je Vranje toliko interesantno 

Radnja u seriji počinje 1850. godine dok Vranje pripada Otomanskoj imperiji. „Vranje je za mnoge predstavnike Otomanske imperije bilo vrlo privlačno, i tamo su bili mnogi i nastanjeni, izgradili mnoge džamije, hamove... Zbog geografskog položaja Vranje jeste bilo privlačno", izjavila je dr Sanja Zlatanović i dodala da Stanković u svojim delima upravo slika period na prelomu vekova kada dolazi do raspada Imperije, i kako se te korenite promene odražavaju na obične ljude.

U kontekstu prilagođavanja snimanja nekadašnjem vremenu, i približavanju ranijih običaja i normi, reditelj Goran Stanković govorio je i o plasiranju načina tretiranja životinja na snimanju.

Pomenuo je scene sa borbama petlova, i okrutnosti prema životinjama. Naveo je da je, zbog distribucije filma u Zapadnoj Evropi, bilo obavezno dokazati da životinje koje su korišćene na setu, nisu prošle nikakvu fizičku, pa ni psihičku torturu.

Reditelj Petrović kaže da je zadovoljan velikim interesovanjem publike za seriju. Uz prvu epizodu bilo je više od milion i po ljudi, odnosno, svaki treći gledalac u Srbiji je pratio televizijsku premijeru dugo očekivane porodične sage.

„Mene to vrlo raduje, ja sam veoma zadovoljan kako izgleda serija, i osećam neko kosmičko zadovoljstvo što sam bio u prilici da takvu stvar radi, ali sad kada čujem taj rezultat, moguće je da smo svi zaslužili jednu takvu stvar. Ovde se već decenijama ta reč - šer i takvi podaci koriste za nešto što narod voli, pod tom firmom se razni otrovi sipaju i razna đubrad proizvodila. Mislim da je ovo važna stvar, kao klatno koje može da se zaustavi i krene u suprotnom pravcu. A to je da ako je nešto kvalitetno, ozbiljno, dramsko i pametno, to takođe narod može da voli, nije narod glup", istakao je Petrović. 

Strpljenja molim! 

Stanković je dodao da o delu ne može da se sudi na osnovu prve dve epizode. Serija ih ukupno ima deset.

„To je zaokružena priča, mi smo na ranom početku priče i mora da doživi, uvod, sredinu, klimaks i završetak, i mi smo daleko od toga. Zamolio bih za strpljenje i pažnju", rekao je Stanković. „Milioni ljudi ne znaju šta će da ih snađe još", dodao je Petrović.

Činjenica je da je Borino delo oduvek privlačilo pažnju široke javnosti. Tako je i danas.

Doktorka Sanja Zlatanović, naučni saradnik Etnografskog instituta SANU, kaže da su mnogi istraživači i čitaoci Stankovićevog dela očarani egzotikom te kljiževnosti, želeli da posete Vranje, da tako obogate svoje stvaralaštvo i da osete taj duh na licu mesta. Međutim, umetnici na sceni, nekada nisu umeli verno da prikažu baš sve što je Bora stavljao na papir.

„Sam Bora Stanković, kada je gledao Koštanu u Narodnom pozorištu, bio je razočaran zbog toga što je komad sa tragičnim sudbinama prikazan kao vesela igra. Bio je razočaran i izgledom kostima i rekao je da tako nešto u Vranju nikada nije video. Ta slika Vranja na osnovu Borinih dela se egzotizuje i uvija u orijentalistički obojene kalupove pa se reprodukuje od strane kulturne elite i tako se prihvata i naročiti zamah je to dobilo u vreme socijalizma", objasnila je Zlatanovićeva. 

Zlatanovićeva dodaje da su u Vranju brojne fabrike, institucije, pozorište pa čak i jedna poslastičarnica - dobile naziv po Borinim junacima.

Nasleđe kao važna tema 

Stanković naglašava da je nasleđe kao velika tema u delima Stankovića, „kao krv, voda, zemlja i vazduh" - jako važno.

„Moramo da imamo tu svest šta ostavljamo svojim potomcima i ja mislim da ova priča, trudili smo se svim svojstvima da ima pozitivan ishod, i svaki put smo pokušavali da očitamo svetlo na kraju tunela, a mislim da će i gledaoci", kaže Stanković.

„Suštinski je ovo jedna strašna tragedija, žanrovski gledano...Ali ono čime možemo da se ponosimo je kvalitet toga što je u toj tragediji", smatra reditelj Petrović.