Berlinale u znaku ličnih drama

Sudeći po temama, Berlinalom su dominirali pojedinci nasuprot velikih sistema i egzistencijalne drame. I dok se pobednički film Dečja poza bavi korupcijom i novom vladajućom klasom u Rumuniji, ostvarenje bosansko-hercegovačkog reditelja Danisa Tanovića Epizoda u životu berača željeza kojem je pripao Gran pri, rekonstrukcija je jednog od najvećih zdravstvenih skandala u Bosni.

Sa stvarnim akterima, Tanović pripoveda o uskraćivanju lekarskog tretmana siromašnoj romskoj porodici, neophodnog za preživljavanje.

„Ja sam došao misleći da ću snimiti dokumentarni film, zaista nisam znao šta ćemo snimati. Onda sam tako razgovarajući sa njima došao na ideju da ponudim Nazifu da igra to što se tim ljudima dogodilo", objasnio je Tanović.

I tako se naturščiku Nazifu Mujiću dogodio Srebrni medved za najboljeg glumca.

U angažovani koncept festivala, odlično se uklopilo animirano delo srpskih autora Ane Nedeljković i Nikole Majdaka Mlađeg Zečja zemlja, proglašeno najboljim kratkim filmom u programu Generacija 14 plus.

Sa duhovitom ironijom prikazan je dan u životu pink zečeva sa rupom na glavi umesto mozga, čiji je jedini zadatak da svakodnevno u kutiju ubacuju glasačke listiće.

„Ono što smo se trudili da uradimo je da napravimo jednu širu priču bez određenih lokalnih referenci koja govori o demokratiji u savremenom društvu, o slobodi izbora generalno i o uspostavljanju normalnih svakodnevnica u stanju društvenog i političkog kolapsa", rekla je Nedeljkovićeva.

„Berlinale je napravio tu selekciju posvećenu mladima i stvarima koje se tiču mladih", istakao je Majdak.

Sudeći po viđenom, 63. Berlinale nije slavno otvorio ovu festivalsku godinu. Slab takmičarski program potvrdio je njegov sve lošiji rejting u odnosu na evropske rivale u Kanu i Veneciji.

Filmovi koji su konkurisali za Zlatnog medveda, nisu uspeli da pruže izazov i inovaciju ni kritici, ni publici. Mnogo bolji sadržaji našli su se u paralelnim programima, lišenim političko-marketinške kombinatorike.