Селекторима престижних светских филмских фестивала представљени нови српски филмови

Селекторима Кана, Берлинала и Мостре, Београд је представио нове српске филмове. О томе, али и о значају дигитализације српског филма, као и о пролећним конкурсима за финансирање дугометражних филмова, за Јутарњи програм је говорио Иван Карл, вршилац дужности директора Филмског центра Србије.

Селекторима престижних светских филмских фестивала представљени нови српски филмови Селекторима престижних светских филмских фестивала представљени нови српски филмови

Филмски центар Србије је и ове године, другу годину заредом, организовао посету селектора међународних фестивала и представио им одређене филмове који су спремни за приказивање током идуће године.

Како наглашава Иван Карл, гост Јутарњег програма, то је покушај да се међународне активности учине двосмерним,а не само да Филмски центар Србије и држава Србија иде на фестивале попут Берлина и Кана, који су уједно и велики маркети.

„Ту се доста људи из индустрије окупља. Размењују се контакти, праве се састанци и на тај начин се промовише Србија. Не само кроз наше филмове, него и кроз локације и све остало што је пожељно за филмски свет, него и да доводимо те људе у Београд да гледају наше филмове“, истиче Карл.

Овај вид активности је покренут прошле године као програм Belgrade: Work in Progress. Два пута годишње, на јесени и на пролеће, у Београд се позивају селектори највећих светских филмских фестивала, објашњава гост Јутарњег програма.

„Прошле године су били из Кана, Венеције и Берлина скаути и селектори. Сада смо довели представнике Торонта, Сан Себастијана и једног дела програма Венеције. Као и у октобру, и сада смо им у два дана приказали све што је готово од наших филмова“, додаје Карл.

Гости су у два дана погледали десет филмова и носе повољне утиске, тако да је за очекивати да ће се неки од тих филмова наћи у селекцији неког од фестивала.

„Присуство је јако важно. Филмова данас има много више него што их је било пре 20-30 година. Свако може да сними филм и теже је онда и ући у велике фестивале, а један фестивал за наш филм гарантује неки други“, истиче в. д. директора Филмског црнтра Србије.

Дигитализација српског филма

Један део активности на унутрашњем плану Филмског центра Србије је и то што је пре неколико година отворена сала српског филма, која је била интерног типа и намењена професионалцима, али је отворена и за широку публику која може да погледа неке филмове које чине део историје наше кинематографије.

„Заинтересованост публике зависи од програма до програма, од филма до филма. Тренутно је у току ретроспектива, у највећој мери, филмова Емира Кустурице. Приказали смо интегралну верзију Подземље од пет и по сати, која никад није била приказана код нас. За мај планирамо филмове о Другом светском рату. Тако да, важно је да сви који су власници права на филмове схвате да је неопходно да се дигитализују и да на тај начин буду компатибилни са оним што је стандард приказивања филма у земљи и свету“, наглашава Иван Карл.

У току је и пролећни конкурс дугометражних, краткометражних студијских филмова и продукције. План је да се из буџета Филмског центра Србије не финансира мног филмова, већ да се да више новца за мање филмова како би они имали сигуран ветар у леђа када буду снимљени, додаје Карл.

„Зависи ко ће се пријавити, са колико пројеката и како ће комисија да раде, али верујем да ће донети одлуку која је у интересу наше кинематографије да се филмови снимају и приказују“, каже на крају гостовања у Јутарњем програму, Иван Карл, в. д. Директора Филмског центра Србије.

четвртак, 12. децембар 2024.
3° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње