Od Tita i Argonauta do vina i tartufa – Istra, nama najbliži hedonistički raj

Najveće jadransko poluostrvo koje se nalazi na severoistočnoj obali Jadrana - Istra. Nazivaju je još i najvećom zelenom oazom severnog Jadrana, čak 35 odsto površine teritorije su šume.

Naziv potiče od ilirskog plemena Histri koje je živelo na tom području. Kasnije, oko 177. godine p. n. e. posle dva vojna pohoda, osvojili su je Rimljani.

Sada Istru „osvajaju“ turisti u potrazi za uživanjem na moru, aktivnim odmorom, plovidbom po istoriji, novim saznanjima. 

Najzapadnija tačka – Savudrija. Malo ribarsko mestašce, koje pripada Istri, pominje se prvi put u 12. veku, a arheološka istraživanja iz okoline pokazuju da je ovo područje naseljeno još od kamenog doba.

Razvoj turizma počinje 1818. godine, kad je stavljen u pogon svetionik koji je privlačio mnoge radoznale posetioce iz dalekih krajeva.   

Šljunkovite plaže okružene su bogatom mediteranskom vegetacijom punom lovora, palmi, čempresa, zimzelenog žbunja.

Specifični odnos biljnog i morskog aerosola u vazduhu čini savudrijsku klimu povoljnom za zdravlje, jer dišete punim plućima. To je prepoznato još u doba Austrougarske pa Savudrija početak svog turističkog razvoja može zahvaliti zdravstvenom turizmu.  

Raskošna priroda, veliki izbor gastronomske ponude, različite aktivnosti i zabavni sadržaji pružaju nezaboravno iskustvo, a tu je i gostoljubivost savudrijskog kraja. Tako je i u „Kempinskom“, luksuznom hotelu sa pet zvezdica, koji je pored uživanja pogodan i za kongresni turizam. 

Udaljen je pet minuta hoda od plaže. Ko ima dolara kupa se u moru, a ko nema dolara kući u lavoru, kaže se, između ostalog, u jednoj pesmi. Ko neće u moru, može u otvorenom ili zatvorenom bazenu. Ali, tu se krug ne zatvara.

Gosti se mogu relaksirati u luksuznom spa centru, kao i u hamamu, a zdrav duh jača se u teretani. 

Pored tri bara, „Kempinski“ ima i dva restorana. U restoranu „Dijana“ se služe jela mediteranske kuhinje. Restoran „Kanova“ se nalazi pored plaže i nudi tradicionalne istarske specijalitete. 

Jedan od specijaliteta je dehidrirani istarski pršut. Inače, istarski pršut je ponos svih Istrana. Poslužuje se gostu uz domaći kravlji ili ovčiji sir i masline. 

Zatim je tu rižoto matečasto sa šafranom, goveđi obrazi sa guščijim prsima i prah od amareta i arabike i na kraju dođe torta della nonna.

Gastronomske tajne čekaju vas u konobama koje nude najbolje istarske tartufe. 

U tartufima su uživali rimski carevi, austrougarsko plemstvo, a danas i svi zaljubljenici u istarsku kuhinju.

Za pronalazak ovog svetski poznatog afrodizijaka potrebni su dobro istrenirani psi jer ova posebna vrsta gljiva raste u zemlji na dubini do 30 centimetara.   

Međutim, ne morate biti istrenirani da osetite miris dobre kuhinje. Uz testeninu, tradicionalne fuže, njoke, pljukance poslužuje se žgvacet, umak od govedine ili divljači. Nekada se sušeno svinjsko meso, odnosno istarski pršut, posluživao samo u posebnim prilikama, dok su se fritaje, pržena jaja s divljim radičem ili šparugama, jele gotovo svakodnevno. 

Večara može da potraje i dva sata uz degustaciju dobrih istarskih vina, uz konobare koji su nenametljivi pa je gostu prijatno i ne oseća se nepoželjnim. Kada je više gostiju za stolom, serviranje hrane teče simultano.

Ipak, majstori-konobari u ovoj igri posluživanja ne igraju protiv igrača-gostiju već za njih jer nema gubitnika, svi su uglavnom zadovoljni specijalitetima na „šahovskoj tabli“.

Nezaobilazno je, naravno, maslinovo ulje sa hlepčićima. 

Savudrija i njena okolina nude puno više od dobre klime i gurmanskih specijaliteta. Uz one koji žele samo da se odmaraju, plivaju i sunčaju, kraj je idealan i za turiste željne adrenalinskog iskustva. 

Vožnja biciklom uz brojne rimske spomenike, tenis, ronjenje i golf samo su deo bogate turističke ponude – profesionalni golf teren sa 18 rupa na Crvenom vrhu kraj Savudrije.

U Golf klubu „Adrijatik“ priređuju se i razne svečanosti, žurke na terasi, a ko odluči da se venča to može da uradi u kapeli Svetog Dina, koja se nalazi odmah pored kluba. 

More oko Savudrijskog poluostrva nudi odlične uslove za jedrenje na dasci – gotovo stalne vetrove. 

Kada hoćete da „odjedrite“ dalje od Savudrije, ne treba propustiti Buje i Motovun.

Gradić Buje leži na brežuljku i njegovim padinama. Stanovnici se tradicionalno bave vinogradarstvom (vino „malvazija“), maslinarstvom i voćarstvom.

Zajedno s Umagom, Novigradom, Oprtljem, Brtoniglom, Grožnjanom i brojnim drugim mestima, grad Buje čini Bujštinu. Buje ima i počasni konzulat Italije. 

Grad čuva i uspomenu na boravak Josipa Broza, što je ovekovečeno spomen-tablom, a Tito je bio i počasni građanin ovog mesta. 

Najpoznatiji i najatraktivniji istarski srednjovekovni gradić, Motovun, takođe je na brežuljku. 

Poznat po vinu „teran“, to je gradić bogate istorije, predanja i legendi. Jedna od njih kaže da su rekom Mirnom, ispod utvrđenja, plovili Jason i njegovi Argonauti u potrazi za zlatnim runom.

Prema narodnom predanju, u gustim šumama oko Motovuna živeli su nekada divovi, a najpoznatijeg, hrabrog i dobrog Veli Jožu, ovekovečio je hrvatski književnik Vladimir Nazor. 

Za Motovun se kaže – ko ga jednom poseti, uvek mu se vraća. Isto važi i za ostali deo Istre. Ima još dosta toga neistraženog, ali za ovaj put ovo je kraj.

Predstoji putovanje ka Zagrebu auto-cestom ili auto-putem, svejedno je, jer je pređeni put po Istri „opterećen“ pozitivnim utiscima.