Beograd je više od muzeja i noćnog života, posetite neko od ovih izletišta

Na 30. kilometar uzvodno Savom, smestilo se nautičko selo Biser. Kraj svake od 16 sojenica je vez za čamac. Rado dolaze porodice sa decom, a najviše pecaroši.

"Pecaroši znaju kad grize riba pa u to vreme i dođu. Som, šaran, babuška, to je ono što ovde može da se upeca", navodi Marina Kuzmanović iz Turističke organizacije Surčina.

Novopečeni mladenci Marija i Vasilije baš ovde su poželeli da poziraju.

Nedaleko je rezervat prirode Bojčinska šuma, gde se mesto u debeloj ladovini rezerviše danima unapred.

"Ovde postoje smeštajni kapaciteti u vidu bungalova koji se mogu iznajmiti preko vikenda, postoji trim staza kroz šumu i ergela konja", ističe Sonja Avramović iz "Bojčinske kolebe".

Na najpitomijim konjima u ergeli za decu se organizuju škole i kampovi jahanja.

"Konj je divna plemenita životinja i deca jako lako uspostave komunikaciju sa njim, već posle deset-petnaest minuta u društvu konja deca se skroz opuste", kaže Angelina Meringer iz Konjičkog kluba Bojčin.

Šumadijski deo Beograda 

Idemo sada u šumadijski deo beogradskog atara. Dragan je kao vojni pilot godinama leteo na "orlu", a onda se penzionisao i prizemljio u kosmajskom selu Ameriću. Sa ženom i četvoro dece zaplovio je u turističke vode.

"U početku nismo ni znali šta nas sve čeka, sada vidimo i znamo šta nas čeka, mnogo obaveza i moramo svi kao porodica da se angažujemo da bismo dostigli određeni nivo turističke ponude", priča Dragan Vujčić iz ovog etno-sela.

U svim smeštajnim objektima koje je ekipa RTS-a posetila prenoćište košta između 1.000 i 1.500 dinara, a domaćini se ubrzano prijavljuju za vaučere jer se od ove godine oni mogu koristiti i u prestonici.

Naravno da ima interesovanja, Beograd je zanimljiv za građane iz drugih delova Srbije, oduvek je bio i uvek će i biti", kaže direktor Turističke organizacije Beograda Miodrag Popović.

Stari zanati neguju se u podavalskom selu 

Šetnju beogradskim izletištima završavamo u podavalskom selu Rakovici, u jedinstvenom muzeju starih i umetničkih zanata. Ovde se tka, kuje, pustuje vuna, izrađuju opanci. Mnogi suveniri koji se poklanjaju članovima stranih državnih delegacija, nastali su baš ovde.

"Pored turista dosta radimo i sa decom i predškolcima pošto oni imaju predmet 'tradicija' i rado dolaze, pitaju za svaki alat, vole da pričaju sa majstorima i da malo bolje shvate tehnike starih zanata", ističe Dejan Milosavljević iz Udruženja "Naše ruke". 

Danica se bavi kaligrafijom, odnosno krasnopisom. Starim ustavnim ćiriličkim pismom, kojim je napisano i Mirosavljevo jevanđelje, ispisala je "Moj je odmor moja Srbija" – pogledajte i video.