Zelena tranzicija Srbije po receptu EU

Program Ujedinjenih nacija za razvoj pokreće društveni dijalog o tome kako da se smanji gubitak radnih mesta, na vreme sprovede prekvalifikacija radnika i diversifikuju izvori prihoda u opštinama i gradovima koji se oslanjaju na proizvodnju uglja.

Srbija dve trećine električne energije dobija iz uglja. Imamo podatak da termoelektrane na ugalj na zapadnom Balkanu emituju dva i po puta više sumpor dioksida nego 220 termoelektrana na ugalj u zemljama EU.

Srbija je na početku zelene tranzicije

„Pravedna zelena tranzicija znači da niko ko trenutno ima prihod, novac, dobit iz postojećih načina proizvodnje energije, ne izbugi svoju dobit zbog prelaska na obnovljive izvore energije.Da ne ostane na kraju kolone te zelene tranzicije", rekao je Žarko Petrović, vođa Tima za vitalni razvoj u UNDP-u.

Dodaje da treba obratiti pažnju na planiranje i na to koji regioni su posebno ugroženi, koje vrste i socijalne sfere su ugrožene i nastavak načina rada.

Rizici tranzicije

„Uvek postoji rizik da će neki deo iz implementacije tog programa imati problema.Imamo mnogo iskustava država koje su na putu zelene tranzicije,znamo koja radna mesta mogu da se otvore jer se zatvaraju prljave industrije.Trenutno se rade studije i procene, radi tačnog opsega i domena programa zelene tranzicije", istakao je Žarko Petrović, vođa Tima za vitalni razvoj u UNDP-u.

Potencijal za solarnu energiju u Srbiji je 30 odsto veći nego u zemljama centralne Evrope, a malo se koristi. Kada bi smo prerađivali organski otpad i imali postrojenja za preradu gasa, Srbija ne bi bila zavisna od uvoza gasa.