Čitaj mi!

Naša garderoba je jedan od najvećih zagađivača planete

Jedan od najvećih zagađivača planete je garderoba. Sve je jeftinija, pa je često kupujemo i kada nam nije neophodna, a staru i nedovoljno nošenu, bacamo. Problem je što se uglavnom pravi od jeftinih materijala, koji se teško recikliraju, a mnogo zagađuju. Nije ovo samo problem Srbije u kojoj ne postoji zakon koji bi naterao i nas i proizvođače da se odgovornije ponašamo.

Sigurno jednom godišnje raspremate svoje ormane i iz njega izvadite gomilu stare odeće. Šta radite sa njom?

Oko 16 odsto ljudi u Srbiji odeću poklanja u dobrotvorne svrhe, isto toliko je čuva u ormarima, a svaki drugi je daje rođacima, prijateljima, poznanicima. Da li ste znali da čak 85 odsto ukupne odeće završi upravo na deponiji.

Tu se raspada i ispušta metan i ugljen-dioksid, pa je česta slika i požar.

Tekstil ima najviše potencijala za ponovnu upotrebu. Međutim, U Republici Srbiji ne postoji organizovano odlaganje i reciklaža tekstilnog otpada. Ne postoje zakoni koji bi uredili ovu oblast. Garderoba je jeftina, ali lošeg kvaliteta i uglavnom se uvozi. Niko nema obavezu, a ni interes da se bavi reciklažom.

„Pre svega, potrebna je adekvatna zakonska regulatorna osnova na osnovu koje će se raditi. Zatim da privreda prepozna svoje interese, koji će biti između ostalog i nametnuti kroz zakonodastvo, ali i kao logična posledica njihovog poslovanja, stavljanja tekstila na tržište, pa i reciklaže tog tekstila“, naglašava Vladan Šćekić, iz Udruženja za unapređenje životne sredine.

Osamdeset hiljada tona garderobe godišnje 

Prema podacima Centra za unapređenje životne sredine, jedan stanovnik Srbije prosečno kupi 12 kilograma odeće, a to je oko 80 hiljada tona godišnje. Najviše čarapa, hulahopki, donjeg veša i majica. Bila bi to kula veličine Avalskog tornja. Koliko tona završi na deponiji niko ne zna.

U Srbiji postoji šest firmi koje se bave reciklažom tekstila, od kojih samo jedna prihvata robu od građana i to isključivo pamučnu. Zato što od pamuka može ponovo da proizvede tekstil. Ovde se jednom mesečno od pet do 10 tona odeće razvrstava i reciklira. Od starog veša postaju indrustrijske krpe, termoizolaciona vuna i filc za nameštaj.

„Mi uspevamo da recikliramo neki 40 do 50 odsto tekstila. Radi se o pamučnom tekstilu. Od sledećeg meseca otvaramo još jedan pogon koji će reciklirati ono što se nalazi na deponijama“, navodi Predrag Ratić, direktor firme za reciklažu tekstila u Sremskoj Mitrovici.

U Šapcu, Sremskoj Mitrovici i Inđiji postavljeni su kontejneri za prikupljanje tekstila. Bilo ih je na 30 lokacija u Beogradu, ali su sklonjeni jer su ih građani uništavali. Ni tržni centri nisu voljni da žrtvuju jedno parking mesto za jedan kontejner.

Mnoge modne kuće mame kupce tako što im daju popust za novu, ako donesu staru robu. Ali to je često tzv. "Greenwashing", odnosno, lažna zelena kampanja. Jer iza lepih rafova stoje tone stare garderobe za koju mnogi sumjanjaju da na kraju završi na deponijama.

broj komentara 0 pošalji komentar