Čitaj mi!

Amazonija pod vodom – okeanske šume algi

Podvodne okeanske šume koje se nalaze na dnu mora pokrivaju veću površinu od Amazona. Autori studije Albert Pesarodona Silvestre, Tomas Vernberg, Karen Filbi-Dekter u svom istraživanju istakli su da na dnu mora rastu ogromne podvodne šume.

Amazon, Borneo, Kongo, samo su imena najvećih ili najpoznatijih prašuma na svetu. Mnogi od nas znaju za najveći raspon šuma na svetu, borealne šume koje se protežu od Rusije do Kanade. Skrivene pod vodom, to su ogromne šume algi koje se protežu do velikih dubina. Njihove bujne krošnje su dom ogromnog broja morskih vrsta.

Izvan obale južne Afrike leži Velika afrička morska šuma dok se Australija može pohvaliti Velikim južnim grebenom. Postoji mnogo ogromnih, ali neimenovanih podvodnih šuma širom sveta. Novo istraživanje je otkrilo da svetske okeanske šume pokrivaju površinu dvostruko veću od Indije.

Ove šume morskih algi suočene su sa mogućnostima nestanka zbog morskih toplotnih talasa i klimatskih promena. Ove šume mogu ponuditi deo odgovora na klimatske promene svojom sposobnošću da brzo rastu i izdvajaju ugljenik.

Podvodne šume formiraju morske alge, koje kao i druge biljke, rastu tako što upijaju sunčevu energiju i ugljen-dioksid fotosintezom.

Najviše vrste rastu desetine metara u visinu, formirajući šumske krošnje koje se njišu u beskrajnom plesu dok se talasi kreću.

Baš kao drveće na kopnu, ove morske alge nude stanište, hranu i sklonište za mnoge morske organizme. Vrste poput morskog bambusa i džinovske alge imaju strukture punjene gasom koje rade kao mali baloni i pomažu im da stvore ogromne plutajuće nadstrešnice.

Druge vrste se oslanjaju na jake stabljike kako bi ostale uspravne i podržavale svoje fotosintetske oštrice. Zlatne alge na Velikom južnom grebenu Australije, prekrivaju morsko dno.

Odavno je poznato da su morske alge među najbrže rastućim biljkama na planeti. Ali do danas, bilo je veoma izazovno proceniti koliku površinu pokrivaju njihove šume.

Na kopnu, se  veličine šuma mogu meriti putem satelita. Pod vodom, mnogo je komplikovanije. Većina satelita ne može da meri na dubinama gde se nalaze podvodne šume.

„Da bismo prevazišli ovaj izazov, oslanjali smo se na milione podvodnih zapisa iz naučne literature, onlajn skladišta, lokalnih herbarijuma i inicijativa za nauku građana.Sa ovim informacijama smo modelirali globalnu distribuciju okeanskih šuma, otkrivši da one pokrivaju između 6 i 7,2 miliona kvadratnih kilometara. To je veće od Amazona", istakao je jedan od istraživača.

Alge su izbor hrane u budućnosti

Rađena je procena rasta okeanskih šuma i njihove produktivnosti.

„Morali smo da prođemo kroz stotine pojedinačnih eksperimentalnih studija širom sveta u kojima su ronioci merili stope rasta morskih algi", neveo je Karen Filbi-Dekter.

Neke od ovih okeanskih šuma su produktivnije od mnogih useva koje se intenzivno uzgajaju kao što su pšenica, pirinač i kukuruz. Produktivnost je bila najveća u umerenim regionima, koji se obično kupaju u hladnoj vodi bogatoj hranljivim materijama.

Svake godine, u proseku, okeanske šume u ovim regionima proizvode od dva do 11 puta više biomase po površini od ovih useva.

Ovi nalazi su ohrabrujući.

„Mogli bismo da iskoristimo ovu ogromnu produktivnost da pomognemo u ispunjavanju buduće bezbednosti hrane u svetu. Farme morskih algi mogu da dopune proizvodnju hrane na kopnu i podstaknu održivi razvoj.Ove brze stope rasta takođe znače da su morske alge gladne ugljen-dioksida. Dok rastu, izvlače velike količine ugljenika iz morske vode i atmosfere. Globalno, okeanske šume mogu zauzeti isto toliko ugljenika kao Amazon", istakao je Albert Pesarodona Silvestre.

Ovo sugeriše da bi oni mogli da igraju ulogu u ublažavanju klimatskih promena. Međutim, ne može se sav taj ugljenik na kraju izdvojiti, jer to zahteva da ugljenik iz morskih algi bude zatvoren iz atmosfere tokom relativno dugih vremenskih perioda. Prve procene sugerišu da bi značajan deo  morskih algi mogao biti zasečen u sedimentima ili dubokom moru.

Skoro sva dodatna toplota  zarobljena sa 2.400 gigatona gasova staklene bašte koje smo do sada emitovali otišla je u naše okeane.

To znači da se okeanske šume suočavaju sa veoma teškim uslovima. Velika prostranstva okeanskih šuma nedavno su nestala kod Zapadne Australije, istočne Kanade i Kalifornije što je rezultiralo gubitkom staništa i potencijala za sekvestraciju ugljenika.

Nasuprot tome, kako se morski led topi i temperatura vode zagreva, očekuje se da će neke arktičke regije videti širenje svojih okeanskih šuma.

Ove zanemarene šume igraju ključnu, uglavnom nevidljivu ulogu u blizini naših obala. Većina svetskih podvodnih šuma je neprepoznata, neistražena.

Bez značajnih napora da unapredimo naše znanje, neće biti moguće obezbediti njihovu zaštitu i očuvanje i iskoristiti puni potencijal mnogih mogućnosti koje pružaju.