Opstanak pčela i pčelarstva u "zelenoj" održivoj budućnosti - zavisi od nas samih

Srbija je prva zemlja u svetu po broju košnica po stanovniku. Pčelarstvom se bavi oko 20.000 ljudi koji imaju više od 1.200.000 košnica i beleži se sve veći rast izvoza meda u evropske zemlje. Da li će se pčelarstvo razvijati i da li će pčele opstati, zavisi od našeg odnosa prema životnoj sredini. Na svetski dan pčela u Botaničkoj bašti "Jevremovac" održan je peti, i poslednji u nizu dijaloga o životnoj sredini u Srbiji, u okviru priprema za učešće Srbije na konferenciji "Stokholm+50".

Šta Srbija treba da preduzme kako bi smanjila zagađenje životne sredine, očuvala biodiverzitet, i adekvatno odgovorila na izazove klimatskih promena? Preporuke je dalo više od 500 predstavnika nacionalnih i lokalnih institucija, civilnog društva, privatnog sektora, akademske zajednice, mladih.

„Treba više kažnjavati one koji uništavaju životnu stredinu. Ja bih uvela specijalnu kaznu. Za svako posečeno drvo - 10 drveća mora da bude posađeno istog dana. Sečemo drva, sečemo sopstvenu budućnost i budućnost dece", rekla je Sonja Liht iz Beogradskog fonda za političku izuzetnost.

Nacionalne konsultacije je, uz podršku Vlade Švedske i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, organizovao Program Ujedinjenih nacija za razvoj.

„Pčela tokom svog života proizvede kašičicu meda, svaki treći naš zalogaj proizvod je oprašivanja koji rade pčele. Želimo da ukažemo koliko je očuvanje životne sredine važno za za budućnost planete", kaže Anika Ben David, ambasadorka Švedske u Srbiji.

„U Srbiji postoji sve veće interesovanje za očuvanje životne sredine i hvatanje u koštac sa klimatskim promenama. Verujem da će preporuke učesnika nacionalnih konsultacija pomoći Srbiji da pronađe put ka održivoj i zelenoj budućnosti na dobrobit njene privrede i građana", izjavila je Fransin Pikap, predstavnica UNDP u Srbiji.

Preporuke će biti uključene u Nacionalni izveštaj koji će delegacija Srbije uskoro predstaviti u Stokholmu.

„Ono što mora da nam bude u fokusu u narednom periodu jeste edukacija mladih i edukacija zaposlenih jer nas očekuju velika ulaganja u zaštitu životne sredine, implementacija svega što se nalazi u Zelenoj agendi, pre svega izgradnja kapitalnih zelenih investicija, regionalnih i reciklažnih centara za upravljanje otpadom, izgradnja postrojenja za preradu otpadnih voda", istakla je Irena Vujović, ministarka zaštite životne sredine Srbije

Osim obeležavanja pola veka od prve konferencije Ujedinjenih nacija o životnoj sredini, cilj sastanka u Stokholmu je ubrzanje sprovođenja globalnih Ciljeva održivog razvoja, Sporazuma iz Pariza o klimatskim promenama, kao i „zeleni" oporavak od posledica pandemije koronavirusa.