Da li su vremenske prilike konačno u skladu sa kalendarom

Od početka decembra, što se u meteorologiji smatra početkom najhladnijeg godišnjeg doba, našu zemlju je zahvatio već treći snežni talas i vremenske prilike su konačno u skladu sa kalendarom. Međutim, i pored toga, naglašava prof. dr Vladimir Đurđević, gostujući u Dnevniku, ova zima je toplija od proseka u 20. veku.

„Mi u meteorologiji često koristimo podatke od 1961. do 1990. godine da bismo odredili prosek koji je vladao u klimi pre pedesetak godina. Gledajući taj prosek, ova zima, iako nam se čini hladnijom, u stvari je toplija od tog proseka, a posebno je značajno toplija od nekih zima iz tog perioda“, napominje klimatolog.

Ova zima nam možda deluje kao hladnija jer smo prethodnih godina imali toplije zime, ali i to što smo u procesu globalnog zagrevanja, napominje profesor, ne znači da će svaka zima biti toplija od prethodne.

Globalno zagrevanje ne znači da će temperatura neprekidno rasti

Mnogo je elemenata koji utiču na vreme. Uobičajeno strujanje na severnoj zemljinoj polulopti sa zapada na istok nose veliki Rozbijevi talasi. Trenutno je jako hladno i ima izuzetno mnogo snega na severnoameričkom kontinentu. U delovima Kanade oboren je snežni rekord star 102 godine. Ukoliko strahujemo da će se to preneti do Evrope, treba imati u vidu da fizički taj ceo sistem ne može da pređe ceo Atlantik i u tom obliku dođe do nas.

„Ali, s druge strane, znamo da je cirkulacija na severnoj hemisferi i Rozbijevi talasi neka vrsta konekcije između svih tih vremenskih sistema. Tako da, šta god da se dešava u jednom ćošku, to se nekako odražava i na drugi ćošak. I vrlo je važno znati da globalno zagrevanje ne znači da ćemo se stalno zagrevati. To znači da će se cirkulacija na severnoj hemisferi promeniti i to upravo cirkulacija vezana za Rozbijeve talase, koji su jako dugi hemisferski talasi i povezuju vreme na celoj hemisferi“, objašnjava sagovornik Biljane Vraneš.

Nagle promene vremena

Očekuje se da će ti talasi postati stacionarniji, odnosno da to što se talasi kreću od zapada prema istoku može na neki način da se uspori i da se na pojedinim delovima planete povremeno zaustave ti sistemi.

Zato vidimo te nagle promene iz jednog tipa vremena u drugi. I kada se pogleda cela hemisfera, uočava se da na jednoj strani imamo izuzetno hladno vreme, pa toplo, pa opet hladno. Klimatske promene su složene kao i samo vreme i ne znači da ćemo se stalno zagrevati, ponavlja klimatolog.

Svetska meteorološka organizacija upozorava da je temperatura na Arktiku od sredine šezdesetih godina prošlog veka porasla za gotovo tri stepena, što je dvostruko brže od globalnog proseka. Ovo otopljavanje na Arktiku je upravo jedan od razloga zašto ti Rozbijevi talasi postaju stacionarniji, naglašava Đurđević.

„Primer za to su poplave iz 2014. godine. Tada se jedan ciklon jako dugo zadržao iznad Srbije, gotovo četiri-pet dana, vrlo neuobičajeno, i doneo veliku količinu padavina. Razlog te stacionarnosti je upravo nedostatak leda na Arktiku i značajno veći porast temperature od globalnog proseka. Zato što je razlika u temperaturi između ekvatorijalnih širina i severnog pola neka vrsta vodilje Rozbijevih talasa. Tako da što je manja razlika u temperaturi, to su češće situacije da ti talasi postaju stacionarni, što dovodi do tih naglih prelaza u vremenskim prilikama“, navodi klimatolog.

Fenomen La Ninja ne utiče na vreme u umerenim predelima

Fenomen La Ninja (na španskom „devojčica“) je poremećaj klimatskih prilika karakterističan za centralni i istočni deo tropskog pojasa Pacifika. Javlja se u periodu jakih pasatskih vetrova i niske temperature mora. Najčešće traje tri do sedam godina. La Ninja je rashladila delove južne hemisfere i poništila sušu u Australiji koja je vladala od aprila 2020. godine.

„Zahvaljujući fenomenu La Ninja, velike padavine u Australiji ili nešto hladnije zime na severozapadu Amerike su povezane. Za naše, umerene oblasti u Evropi te korelacije su vrlo slabe, ali na globalnom nivou to je jedan od fenomena koji se vidi u raznim parametrima“, navodi profesor.

Obaranje toplotnih rekorda će se nastaviti

Svetska meteorološka organizacija nikada nije imala toliko posla da istovremeno verifikuje veliki broj rekorda – od najviše temperature u istoriji merenja u polarnom krugu u Verhojansku, preko evropskog rekorda u Sirakuzi, do najtoplijeg mesta na planeti – američke Doline smrti. Profesor Đurđević naglašava da je to direktna posledica globalnog zagrevanja.

„Prošle godine je na preko 400 lokacija probijen taj topli rekord, dok je s druge strane probijeno samo četrdesetak hladnih rekorda. Da smo i dalje u stabilnoj klimi, kao što smo bili pre, taj broj rekorda bi bio u nekom balansu, ali vidimo da imamo daleko više toplih rekorda i to će se nastaviti sve dok ne preduzmemo ono što bi trebalo i zaravnimo temperaturnu krivu“, ističe na kraju gostovanja, prof. dr Vladimir Đurđević.