Istraživači u Srbiji nastoje da pronađu rešenje za sprečavanje širenja aerozagađenja

Beograd je sve češće u neslavnom vrhu liste najzagađenijih gradova na svetu. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije usled komplikacija izazvanih zagađenjem vazduha u Srbiji godišnje umre oko šest hiljada ljudi. Poznato je da početkom grejne sezone kvalitet vazduha postaje lošiji, međutim, stanje je zabrinjavajuće tokom cele godine.

„Nekada je problem zagađenja, možda,  mogao da bude jednostavnije sagledan. Postojali su giganti industrijski, postojao je saobraćaj, svega nekoliko zapravo velikih izvora zagađujućih supstanci. Ono što današnje vreme nosi je dramatična promena svega toga. Različiti proizvodni procesi koji se sada dešavaju na mikrolokacijama i obuhvataju ko zna kakve proizvodnje koje emituju veliki broj zagađujućih supstanci“, napominje Andreja Stojić sa Instituta za fiziku.

Dok iščekujemo vetar i bolje vremenske prilike, možemo i sami učestvovati u prečišćavanju vazduha – uz pomoć najnovije tehnologije i veštačke inteligencije.

„Veštačka inteligencija je upravo sposobna da tako kompleksan sistem sagleda na način koji može da dâ naučno utemeljene odgovore. Dakle, svaki fenomen, pa i evoluciju koncentracije zagađujućih supstanci je moguće sagledati u kompleksnom sistemu jedino upotrebom najsavremenijih tehnologija koje, naravno, omogućava veštačka inteligencija“, objašnjava Stojić.

Istraživači sa Instituta za fiziku i Univerziteta „Singidunum“ osmislili su projekat pod nazivom ATLAS.

„Sakupljamo podatke različitih agencija, poput Američke agencije za zaštitu životne sredine, ili odgovarajućih evropskih agencija, kao i podatke odavde iz Srbije. Osnovni cilj tog projekta nije samo da se jednom uradi analiza nad postojećim podacima, već planiramo neprekidno dopunjavanje tog skupa podataka“, dodaje Stojić.

Pored ovoga, projektom je isplaniran i razvoj platforme, koja ne bi bila od pomoći samo istraživačima, već i široj populaciji, ali i donosiocima odluka.

„Da bismo se mi bavili time, i da bismo zagađenje sveli na adekvatan i prihvatljiv nivo, mi moramo pre svega razumeti te procese. Jednom kada ih razumemo, možemo da idemo i korak dalje. Znači, da idemo prema donosiocima odluka, da recimo formiramo neka scenarija. Tako da mi možemo, na primer, da znamo šta nas očekuje ako se ponašamo na odgovarajući način“, navodi Andreja Stojić istraživač sa Instituta za fiziku.

Prognoza stanja kvaliteta vazduha je bitan činilac u sprečavanju širenja problema. Ovaj projekat će, osim teorijskih istraživanja, obuhvatiti i primenu veštačke inteligencije u oblasti zaštite životne sredine.