Зашто на јесењу равнодневицу ноћ и дан заправо не трају исто

Полако још једно лето остаје за нама. Сезона се за нас на северној хемисфери завршава 22. септембра, и улазимо у јесен.

Тренутак је обележен јесењом равнодневицом, што је тренутак када сунце прелази небески екватор, крећући се ка југу, а дани постају краћи од ноћи. Тачан тренутак када се ово дешава је 20.19 по нашем времену 22. септембра и узроковано је кретањем Земље дуж њене орбите, постепено нагињући северну хемисферу од Сунца.

Назив равнодневица потиче од латинског aequus, што значи једнако и nox, што значи ноћ. Отуда се каже да је равнодневица када су дан и ноћ исте дужине, што би било тачно да Земља нема атмосферу.

Ефекат ваздуха који удишемо јесте да савија светлост са Сунца, тако да заправо видимо нашу матичну звезду на хоризонту пре него што је заиста изашла, а затим поново одмах након што зађе. Ово даје неколико додатних минута дневне светлости током равнодневице.

Неколико дана касније, дужина дана и ноћи се заиста изједначују. Ово је познато као еквилукс и дешава се 25. или 26. септембра, у зависности од географске ширине на којој се налазите. За нас у Србији ће бити 25. септембра. Локације на или близу екватора никада немају једнак дан и ноћ.

„Еквилукс“ потиче од латинских израза за једнако (equi) и светлост (lux). Па како да сазнамо који датуми одговарају опису и квалификују се као заиста једнаки дан и ноћ?

Да би измерили поделу дана/ноћи у распону од 24 сата, астрономи користе уобичајене дефиниције изласка и заласка Сунца. Једноставно речено, излазак Сунца се дефинише као када се појави први део Сунчевог диска, а залазак Сунца је када последњи део диска нестане.

Израчунавањем дужине дана између та два тренутка, откривамо да два датума сваке године достижу равнотежу у већини географских ширина.

На северној хемисфери, ово се дешава неколико дана пре пролећне равнодневице (верналне равнотеже) и неколико дана после јесење равнодневице. Јужно од екватора, обрнуто је.