Čitaj mi!

Evoluciona zamka koja navodi morske kornjače da jedu plastiku

Kornjače su evoluirale da bi mogle da žive u oblastima otvorenog mora, gde su predatori relativno retki. To ih sada stavlja u izuzetno opasan položaj jer u tim oblastima „buja“ plastika koju ove životinje, misleći da je hrana, intenzivno koriste.

Mlade morske kornjače gutaju velike količine plastike, pa zagađenje okeana menja staništa koja su nekad bila idealna za njihov razvoj u rizična područja, ističu istraživači.

Uticaj plastike na divlje životinje sve je veće područje istraživanja, a raste i broj dokumentovanih slučajeva da su morske životinje zadobile povrede ili uginule nakon što su unele takav materijal ili se u njega uplele.

Jedno istraživanje došlo je do podataka da je između 4,8 i 12,7 miliona tona plastike ušlo u svetske okeane samo 2010. godine, dok je nedavni pregled australijske nacionalne naučne agencije CSIRO otkrio da su jedinke čak 80 različitih vrsta, uključujući kornjače, uginule usled gutanja plastike.

Istraživači koji proučavaju mlade morske kornjače, od mladunaca do veličine ispod 50 cm, kažu da je prisustvo plastike u svetskim okeanima velika opasnost jer evolutivne promene koja su nekad pomagale stvorenjima da napreduju sada ih ugrožavaju.

U časopisu Frontiers in Marine Science, gde su objavljeni rezultati istraživanja, stručnjaci iz Velike Britanije i Australije navode da su ispitivali prisustvo plastike kod 121 morske kornjače pet vrsta – zelene morske kornjače (Chelonia mydas), glavate morske kornjače (Caretta caretta), maslinaste male kornjače (Lepidochelys olivacea), te kornjača Eretmochelys imbricata i Natator depressus.

Kornjače su bile stanovnici Indijskog okeana kod zapadne obale Australije i Tihog okeana kod istočne obale Australije i bile su ili nasukane ili nenamerno uhvaćene.

Plastika se više jede u Tihom okeanu 

Rezultati otkrivaju da su jedinke svih vrsta, osim kornjača Eretmochelys imbricata, kojih je pregledano samo sedam, imale komadiće plastike u gastrointestinalnom traktu. Prisustvo plastike uočljivije je među kornjačama iz Tihog okeana.

Od zelenih morskih kornjača iz tih voda, kod 83 odsto je zabeleženo prisustvo plastike u poređenju sa devet odsto kod onih iz Indijskog okeana.

Plastika je činila do 0,9 odsto ukupne telesne mase životinja kod kojih je pronađena.

Jedna zelena kornjača iz Tihog okeana u utrobi je imala 144 komada plastike koji su bili veći od jednog milimetra.

Tim stručnjaka upozorava da je većina tih plastičnih komada koji su se nalazili u probavnom traktu kornjača polietilen ili polipropilen. Ipak, nije bilo moguće utvrditi specifične izvore ovih široko rasprostranjenih polimera.

Beg od predatora u zagrljaj plastike 

Doktorka Emili Dankan, iz Centra za ekologiju i očuvanje prirode u Kornvolu koja je koautor studije, naglasila je da su kornjače evoluirale da bi mogle da žive u oblastima otvorenog mora, gde su predatori relativno retki.

„Međutim, naši rezultati ukazuju na to da ih ovo ponašanje koje čini deo evolutivnog procesa sada vodi u zamku jer se nalaze u visokozagađenim područjima poput velikog pacifičkog tepiha od smeća“, navela je Dankanova u saopštenju.

Prema njenim rečima, još nije jasno kakve efekte gutanje plastike ima na mlada stvorenja, ali ona upozorava da bi to moglo biti pogubno za populaciju ovih životinja.

„Mlade morske kornjače uglavnom nemaju posebnu ishranu – jedu bilo šta, a naša studija sugeriše da to uključuje i plastiku“, objasnila je Dankanova.

Šest od sedam vrsta morskih kornjača pred istrebljenjem 

Mark Rajt, direktor u Svetskom fondu za prirodu, koji nije bio deo naučnog tima koji je sproveo pomenuto istraživanje, istakao je da je šest od sedam vrsta morskih kornjača pred istrebljenjem, a plastika je još jedna od opasnosti sa kojima se ove ugrožene životinje suočavaju.

„Relativno mali broj mladih morskih kornjača preživi svoju prvu godinu, pa je od izuzetne važnosti da učinimo sve da što manje budu izložene opasnostima kako bismo osigurali dugoročni opstanak ovih izuzetnih vrsta“, rekao je Rajt. 

broj komentara 0 pošalji komentar