Stare sorte su garancija da će plodovi imati pravi ukus i miris

Priroda se polako budi. Idealno je vreme za sadnju ruža i za sejanje travnjaka, ali je vreme da se poseje i razno povrće, što znači da prvo treba odabrati seme. Treba imati u vidu da su stare sorte otpornije na sušu i ostale faktore spoljne sredine.

Da bi se neka biljka nazvala starom sortom potrbno je da se na jednom podneblju gaji više od 50 godina. Kako bi dala dobre rezultate i da bismo posle mogli da je sačuvamo kao autohtonu sortu, potrebno je da je i mi gajimo u istim uslovima.

Stare sorte su od izuzetnog značaja, prvenstveno zbog pravog ukusa i mirisa, a značajne su i sa ekološkog aspekt, ali i kulturnog nasleđa.

„Stare sorte ne zahtevaju upotrebu pesticida, one su same po sebi otpornije jer ako je vekovima živela na jednom podneblju to zanči da je potpuno prilagođena na te uslove za razliku od neke sorte koja se odjednom pojavi u nasim uslovima i uopšte nema otportnost na faktore životne sredine. Ako ne koristimo pesticide čuvamo zemljište, čuvamo vodu, čuvamo vazduh, čuvamo životnu sredinu kompletnu“, naglašava Ivana Petrović iz ekološkog pokreta „Okvir života“.

Kada se gaje stare sorte, dodaje Petrovićeva, u prirodi opstaju paukovi, rovci i razne druge životinje, dok u intenzivnoj proizvodnji toga nema. Takođe, hibridi se moraju održavati hemijskim preparatima. Stare sorte su jako značajne i u pogledu kulturnog nasleđa jer su uvek vezane za tradiciju, gastronomiju, a indirektno i za turističku ponudu.

Stare sorte su pogodne i za proizvođače organskih poljoprivrednih kultura. Sve vrste biljaka imaju svoja pravila sadnje koja su poznata u našoj tradiciji.

„Nekada se pasulj gajio uz kukuruz. U tom tradicionalnom načinu gajenja, u svaki drugi red kukuruza se ubacuje pasulj, a u svaki deseti bundeva. To je sve imalo smisla, zato što pasulj obezbeđuje azot zemljištu, kuruz daje podršku uz koju se penje pasulj, a bundeva pokriva listovima zemljište i tako održava vlagu, a sa druge strane svojim jedinjenjima u listu sprečava štetočine da napadaju kukuruz i pasulj“, objašnjava Ivana Petrović.

Od 1900. godine do danas sa Zemlje je zauvek nestalo oko 75 odsto starih sorti biljaka, a jedan od glavnih razloga je korišćenje industrijski proizvdenog semena.

Svi stari ljudi koji su sadili baste uglavnom znaju kako se čuvaju semena starih sorti. I dok su još tu trebalo bi sva znanja prikupiti i sačuvati jer praktično sve imamo na tacni.