Kako pauk koji nema uši, fantastično čuje pomoću dlaka

Pauci deinopis spinosa, naseljavaju oblasti u Australiji, Americi i Aziji.

„Zapravo sam im stavio vrstu silikona preko očiju da ne bi mogli da vide. Otkrio sam da, kada ih vratim u prirodu, oni nisu mogli da uhvate plen sa zemlje, ali su ipak mogli da uhvate insekte iz vazduha. Tako da sam bio prilično siguran da su ovi pauci koristili drugačiji senzorni sistem za lov na leteće insekte", rekao je autor studije Džej Stafstrom sa Univerziteta Kornelu Njujorku. 

Umesto da pletu mrežu i čekaju da se plen uhvati u nju, noću ovi pauci bacaju mreže na neoprezne insekte.

Iako koriste svoj vrhunski noćni vid da bi uhvatili plen na zemlji, za lov u vazduhu koriste drugačiji sistem.

U laboratorijskim testovima, dr Stafstrom i kolege su koristili elektrode smeštene u mozgu i nogama pauka da bi izmerili i detektovali njihov odgovor na različite tonove.

Otkrili su da pauci mogli da čuju i niske i visoke frekvencije - različito reagujući na svaku.

U stvari, utvrdili su da mogu da čuju zvuk frekvencije do 10 kiloherca - daleko veće od zvuka insekta koji hoda ili leti. 

„Mislim da mnogi pauci zaista mogu da čuju, ali svi uzimaju zdravo za gotovo da pauci imaju lepljivu mrežu za hvatanje plena, pa su dobri samo u otkrivanju bliskih vibracija. Međutim oni čuju i na većim razdaljinama pomoću specijalnih receptora", rekao je neurobiolog Ron Hoj sa Univerziteta Kornel.

Takođe, ovakav vid sluha koji hvata i visoke frekvencije može pomoći paucima da izbegnu predatore, objasnili su u timu.

Po završetku ove početne studije, istraživači žele da testiraju u kojoj meri „pauci sa lepim licem" imaju usmeren sluh - to jest, sposobnost da tačno otkriju iz kog pravca zvuk dolazi.

Ova sposobnost bi mogla da objasni kako pauci, iako ne vide, mogu da izvrše prave akrobatske lovne veštine.

„Ono što mi se učinilo zaista neverovatnim jeste to da oni bacaju svoje mreže na leteće bubice, istovremeno se okreću i šire mrežu, tako da je detektovanje zvuka sa velike daljine i utvrđivanje smera iz kog dolazi veliko iznenađenje, kada je u pitanju svet paukova", dodao je profesor Hoj, koji smatra da će naredna istraživanja otkriti još iznenađenja o zglavkarima.

Potpuni nalazi studije objavljeni su u časopisu Current Biology.