Čitaj mi!

Milijarde evra potrebne za tretman otpadnih voda u Srbiji

Od 2005. godine, poslednje nedelje septembra, u više od 70 zemalja obeležava se Svetski dan reka. Srbija je bogata rekama, ali ih sve manje čuvamo. Prema izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine, najlošiji kvalitet vode je u Vojvodini, a najčistije su rečice na jugu Srbije.

Reke su zagađene zbog ispuštanja kanalizacije, otpada iz fabrika, bacanja komunalnog otpada. Na slivu Dunava i Morave nema znatnih promena, dok je na slivu Save pogoršan kvalitet vode. 

Reke su zagađene zbog ispuštanja kanalizacije, otpada iz fabrika, bacanja komunalnog otpada. Na slivu Dunava i Morave nema znatnih promena, dok je na slivu Save pogoršan kvalitet vode. 

„Nema regulacije oko toga kako se izbacuju fekalije, otpad sa splavova, ko čisti taj otpad koji sa splavova ode u vodu", rekla je Nevena Mijatović iz „Inicijative za naš kej".

Na 40 mesta u republici zabeležene su koncentracije zagađujućih materija kao što su rastvoreni nikl, olovo i kadmijum, koje izazivaju dugoročne posledice po ekosisteme.

Šezdeset hiljada olimpijskih bazena otpadne vode ispusti se svake godine u Dunav i Savu. O tome najbolje svedoče ribolovci.

U kanalima između Krnjače i Borče više puta su pronađeni uginuli labudovi i ribe.

„Izašli smo na teren, zatekli smo dva uginula labuda... I deset mladih. Tu su živeli 10 godina", ispričao je Zoran Janković iz udruženja građana „Eko Pančevački Rit", Borča.

Analize pokazuju da je kvalitet vode manjih reka i kanala na teritoriji Beograda još lošiji nego u velikim rekama.

„To svakako utiče i period godine odnosno recimo kada se nalazi Velika koncentracija pesticida, kao što je pre nekoliko dana je bio slučaj kada smo imali nesrećan događaj sa tim da su labudovi uginuli na teritoriji leve obale Dunava. Postoje reke i vode na teritoriji naše zemlje koje se kontinuirano zagađuju time što u njihovoj blizini ili postoji velika koncentracija ispusta kanalizacije, ili postoje industrije koje u neadekvatnoj meri prerađuju vodu", kaže direktor Agencije za zaštitu životne sredine Srbije Filip Radović.

Plan je da Srbija do 2025. godine uloži milijardu evra u tretmane otpadnih voda.

„Jedna trećina Beograda nema kanalizaciju i pre svega, u ovom trenutku možda akcenat nešto veći na levu obalu Dunava i tu je već rezervisan kredit Evropske investicione banke u vrednosti od 35 miliona, i sa 15 naših miliona, znači ukupna vrednost projekta oko 50 miliona, radiće se kanalizaciona mreža u tom delu Beograda", izjavio je gradonačelnik Beograda dr Zoran Radojičić.

„Osim tog dela Beograda takođe se planira da se radi fabrika za prečišćavanje otpadnih voda u Batajnici i takođe u Ostružnici, i to su tri dodatne fabrike koje će uz Veliko Selo u stvari, u narednim godinama, u narednih pet do sedam godina, pokriti celokupan Beograd", dodaje Radojičić.

U narednih 20 godina, kako se planira, trebalo bi da se izgrade postrojenja za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda za sva naselja sa više od dve hiljade stanovnika.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">