Za astronome, noćno nebo je deo kulturnog nasleđa čovečanstva i – u opasnosti je

Istraživanja sugerišu da će, ako se tako nastavi, pogled na Orionov pojas biti nemoguć zbog veštačkog osvetljenja.

Istraživanja otkrivaju da svetlosno zagađenje smanjuje broj zvezda vidljivih golim okom. Studija, objavljena u časopisu Science, sugeriše da će od trenutno 250 vidljivih zvezda za 18 godina biti vidljivo tek stotinu.

„Ako se ovi trendovi nastave, na kraju će biti veoma teško videti bilo šta na nebu, čak i najsjajnija sazvežđa. Orionov pojas će početi da nestaje u nekom trenutku", rekao je dr Kristofer Kiba iz Nemačkog istraživačkog centra za geonauku i prvi autor istraživanja.

Tim naučnika piše da je sjaj koji proizvodi veštačko osvetljenje eksponencijalno rastao tokom 20. veka sa rastom brojnosti svetskog stanovništva, uz razvoj novih tehnologija i širenjem teritorija gradova.

Međutim, uticaj prelaska na svetleće diode (LED) poslednjih godina je nejasan. Sateliti ne mogu da otkriju neke talasne dužine svetlosti koju emituju takve diode.

Da bi dublje sagledao problem, tim je analizirao 51.351 zapažanje građana o zvezdama vidljivim golim okom, između 2011. i 2022. u okviru projekta pod nazivom Globe at Night.

Od učesnika je zatraženo da beleže lokaciju sa koje posmatraju nebo, i izaberu grafikon koji najbolje odgovara onome što su mogli da vide.

Istraživači su zatim napravili model koji povezuje broj vidljivih zvezda sa sjajem noćnog neba.

Potom su mogli da grupišu modele sa sličnim osvetljenjem noćnog neba u datoj godini i zabeleže promenu tokom vremena.

Rezultati otkrivaju da se u proseku na lokacijama na kojima su učesnici beležili zapažanja, osvetljenost neba povećava za 9,6 odsto godišnje, odnosno – 6,5 odsto u Evropi i 10,4 procenta u Severnoj Americi.

Studija ima određena ograničenja, uključujući i to da su zapažanja uglavnom beležena u Evropi i SAD, i u naseljenim područjima.

Dr Kiba je dodao da će, što više ljudi bude učestvovalo u projektu „građanske nauke”, tim istraživača moći bolje da se fokusira na različite regione ili čak na pojedinačne gradove.

Studija nije prva koja otkriva uticaj svetlosnog zagađenja na našu sposobnost da vidimo noćno nebo. Naučnici su 2016. otkrili da Mlečni put više nije vidljiv za jednu trećinu čovečanstva.

Doktor Kiba je rekao da rezultati otkrivaju problem trošenja i novca i energije na noćno osvetljenje, što takođe utiče na životnu sredinu.

Ograničenja za astronaute 

Dr Greg Braun, astronom iz Kraljevske opservatorije Grinič, koji nije bio uključen u studiju, rekao je da svetlosno zagađenje već neko vreme ograničava sposobnost astronoma da posmatraju noćno nebo.

„Ova studija pokazuje surovu realnost problema i naglašava koliko su neometani pogledi na kosmos zaista ranjivi u modernom društvu”, rekao je dr Braun.

Martin Ris, takođe astronom, rekao je da očuvanje pogleda na noćno nebo, nije samo pitanje za astronome: „Noćno nebo je deo našeg prirodnog okruženja – zaista jedinstven fenomen, najviše po tome što su pogled na njega zajedno delili ljudi širom sveta, tokom čitave ljudske istorije”.

Dr Konstans Voker, još jedan autor studije u Nacionalnoj laboratoriji za optičko-infracrvenu astronomiju u SAD, slaže se sa zaključcima studije.

„Postoji nezamenljivo strahopoštovanje koje pruža prirodno noćno nebo, nebo bez ikakvog svetlosnog zagađenja. To vas inspiriše i povezuje sa svim čudima kosmosa", rekla je Vokerova.

„Ako se taj izvor inspiracije umanji svetlom zagađenim nebom, onda gubimo deo sebe i onoga što možemo da težimo da budemo. To je deo našeg kulturnog nasleđa”, dodala je autorka istraživanja.