Čuli smo kako tutnji, upoznali se sa njegovim olujama, pronašli organske materije...

Istraživanje Marsa je zauzimalo važno mesto u svemirskim programima Sjedinjenih Američkih Država, Evrope, Rusije, Kine... Desetine letelica su upućivane na tu planetu još od šezdesetih godina prošlog veka. Neke od njih su bili lenderi, druge orbiteri a treće roveri. Sve misije su imale za cilj prikupljanje podataka o istoriji Marsa, ali delom i pripremu za eventualno upućivanje brodova s ljudskom posadom.

Pred kraj 2022. godine, nakon velikih otkrića o misterioznoj unutrašnjosti Crvene planete, misija Nasinog robota „Insajt“ zvanično je završena.

Robot je na Marsu proveo skoro 1.500 dana. Oni koji su vodili misiju, proglasili su kraj programa nakon što „Insajt“ nije odgovorio na dve kontrolne poruke iz Nasine laboratorije za mlazni pogon u Pasadeni u Kaliforniji. Misija je završena za više od četiri godine.

Tomas Curbuhen rekao je ispred Nase da, „iako je opraštanje od svemirske letelice tužno, fascinantna istraživanja koja je sproveo 'Insajt' – svakako jesu razlog za slavlje“. Sami seizmički podaci iz ove misije programa „Diskaveri“ nude ogroman uvid, ne samo u tajne Marsa već i u druga stenovita tela, uključujući Zemlju.

Oluje prašine i „đavolji vetrovi“

Organizovana da traje samo dve godine, misija je produžavana dva puta. Ali velika akumulacija prašine na njegovim solarnim panelima izazvala je stalan pad izvora napajanja.

Mars je nalik hladnoj pustinji u kojoj je redovna pojava uskovitlane prašine. Tokom vremena koje je „Insajt“ proveo na Marsu, preživeo je oluje prašine i vrtloge poznate kao „đavolji vetar“.

Na kraju, ništa nije moglo da spreči crvenu prašinu da stvori neprobojni sloj na solarnim panelima, kao što je i snimljeno na jednom od poslednjih selfija sa misije – u aprilu.

Uprkos svim izazovima, „Insajt“ je sačuvao snagu kako bi nastavio da snima sa svog položaja u ravnici zvanoj „Elizijum planicija“. Ipak, ubrzo je morao da polako gasi svoje instrumente, jedan po jedan.

Za razliku od drugih rovera, „Insajt“ je dizajniran da ostane na mestu sletanja i tako izvrši prvi „monitoring“ Marsa, opremljen nizom solarnih panela, kompletom instrumenata i robotskom rukom.

„Insajt“ je ušao u istoriju tako što je otkrio prve potrese na drugoj planeti i „čuo“, odnosno zabeležio kako Mars tutnji – više od 1.300 puta tokom svoje misije.

Voda ili stene

U septembru 2022, naučnici su objavili da je, uprkos tome što su smatrali da se ispod južne polarne ledene kape Marsa kriju jezera tečne vode – izgleda reč geološkim slojevima običnih stena. Analiza je otkrila da je radarski signal koji je dao izrazito blistavu sliku, a koju su naučnici protumačili kao zalihe podzemne vode na Crvenoj planeti, mogao nastati zbog geoloških slojeva.

„Ovaj rezultat, u kombinaciji sa drugim nedavnim radovima, dovodi u pitanje izvesnost pronalaženja tečne vode ispod južnog polarnog sloja leda“, objasnili su istraživači.

Neobičan signal je prvi put otkriven pre nekoliko godina, u radarskim podacima koje je prikupila satelitska sonda „Mars ekspres“ Evropske svemirske agencije.

Tamo, zakopan ispod marsovske južne polarne ledene kape, naučnici su uočili komadić materijala neobične refleksije.

Ovo je dovelo naučnike do zaključka da bi na Marsu mogli postojati slični rezervoari tekuće vode. Postoji samo jedna kvaka – smatra se da je Mars previše hladan za tečnu vodu, čak i pod pritiskom ispod slojeva leda, i sa tačkom smrzavanja sniženom zbog prisustva soli.

Organska materija kao dragulj među otkrićima

Istražujući područje drevne rečne delte na Marsu, rover „Perseverans“ Američke svemirske agencije Nasa, uspeo je da prikupi dragocene uzorke na svojoj misiji otkrivanja da li je ikada postojao život na Crvenoj planeti, objavljeno je sredinom septembra 2022.

Među nekoliko uzoraka koje je na Marsu prikupio rover „Perseverans“ nalazi se i organska materija, što ukazuje da je krater Jezero, u kome je nekada stvarno postojalo jezero i delta reke koja se ulivala u njega, imao potencijalno nastanjivo okruženje pre tri i po milijarde godina.

Serija misija pod nazivom Mars Smaple Return (Povratak uzoraka sa Marsa) vratiće kolekciju kamenja na Zemlju negde 2030-ih.

Krater Jezero na Marsu koji se proteže u rasponu od 45 kilometara i delta u njemu, od posebnog su interesa su za naučnike Nase. Geološka struktura u obliku lepeze, koja je nastala na mestu gde se reka spajala sa jezerom, čuva slojeve marsovske istorije u sedimentnim stenama koje su nastajale u ovom okruženju koje je nekada bilo ispunjeno vodom.

Organski molekuli na Marsu zanimaju naučnike jer predstavljaju gradivne blokove života, kao što su ugljenik, vodonik i kiseonik, kao i azot, fosfor i sumpor. Ne zahtevaju svi organski molekuli život da bi se formirali, jer neki mogu da nastanu i hemijskim procesima.

„Iako samo otkrivanje ove klase organskih materija ne znači da je život sigurno postojao, ali ovaj skup podataka počinje da podseća na neke stvari koje smo videli ovde na Zemlji“, objašnjava istaživač Šarma. „Jednostavno rečeno, ako je ovo potraga za blagom – potencijalnim znacima života na drugoj planeti – organska materija je siguran trag.“

Kinezi žure

U junu 2022, Kinezi su najavili da će doneti uzorke sa Marsa dve godine pre Amerikanaca i Evropljana.

Kina radi na složenoj misiji prikupljanja uzoraka sa Marsa i dostavljanja na Zemlju. Misija koja nikada do sada nije pokušana trebalo bi da bude pokrenuta 2028, s ciljem da uzorci Crvene planete stignu na Zemlju 2031. godine, ili dve godine pre zajedničke misije američke i evropske svemirske agencije, Nasa i Esa.

Glavni dizajner orbitera i rovera misije Tjanven-1 Suen Cedžou predstavio je planove za donošenje uzoraka s Marsa na Zemlju, tokom prezentacije održane 20. juna. Prema najavama, krajem 2028. godine trebalo bi da budu obavljena dva odvojena lansiranja ka Crvenoj planeti s ciljem da se uzorci donesu na Zemlju u julu 2031. godine.

Cedžou je imao prezentaciju na forumu o tehnologijama istraživanja dubokog svemira, koji je deo seminara povodom proslave 120. godišnjice Univerziteta u Nankingu.

Kineski ambiciozni vremenski okvir sukobljava se sa Nasom i Esom koje imaju zajednički plan pokretanja sopstvene misije i isporuke uzoraka kamenja i prašine na Zemlju početkom sledeće decenije. Prema rasporedu, Esa bi lansirala orbiter za povratak na Zemlju 2027. kako bi pokupila uzorke koje je sakupio rover „Perseverans“ do 2033. godine.

Nasa je u martu objavila planove da odloži sledeću fazu svoje kampanje povratka uzoraka sa Marsa i podeli misiju lendera na dve odvojene svemirske letelice kako bi smanjila ukupni rizik programa.

Složena misija sa više lansiranja imaće jednostavniju arhitekturu u poređenju sa zajedničkim Nasinim i Esinim projektom, sa jednim sletanjem na Mars i bez rovera koji će uzorkovati različite lokacije.

Ulazak, spuštanje i sletanje naredne kineske misije na Mars, Tjanven-3, primeniće tehnike korišćene tokom misije Tjanven-1 2021. godine, dok će se za uzorkovanje marsovskog tla i stena koristiti tehnologija korišćena tokom istraživanja Meseca.

Kada letelica sleti na Mars u septembru 2029. četvoronožni robot će prikupiti uzorke i preneti ih u dvostepeno vozilo za prevoz. Ovo vozilo će tada poleteti i spojiti se sa kineskim orbiterom koji će čekati u orbiti Marsa, koji bi trebalo da otputuje na Zemlju u oktobru 2030. i stigne u julu 2031. godine.

Primetno je da Kineska svemirska administracija (CNSA) ima sličan plan kao Nasa, međutim, njihova misija se smatra manje složenom.

Kako zvuk putuje na Crvenoj planeti

Još jedna zanimljiva naučna činjenica otkrivena je sa Marsa tokom 2022. Koristeći opremu na roveru „Perseverans“ za proučavanje atmosfere na Marsu, naučnici su u aprilu 2022, uspeli da ustanove brzinu prostiranja zvuka na crvenoj planeti koja se veoma razlikuje od one na Zemlji.

Ono što su otkrili moglo bi da dovede do čudnih posledica u komunikaciji budućih Marsovaca.

Nalazi do kojih su došli naučnici sugerišu da bi pokušaj razgovora na Marsu mogao da proizvede čudne efekte, pošto se čini da viši tonovi putuju brže od basova.

S obzirom na to da ljudi ne mogu da dišu na Marsu, sigurno je da neće moći da provere ovu tvrdnju, ali je naučnicima bilo zabavno da razmišljaju kako bi to izgledalo.

Inače, veliku pažnju u decembru 2022, privuklo je novo saznanje o zvucima na Marsu. „Perseverans“ je uspeo da snimi zvuk vihora svojim mikrofonom, tokom svoje kompleksne misije istraživanja. Stiče se utisak da uskovitlani vrtlog na Marsu zvuči slično kao kratkotrajni vihor na Zemlji.

Kineska sonda snimila čitavu površinu Marsa

Posle više od godinu dana na površini Marsa, kineska sonda Tjanven-1 snimila je u junu 2022, celu Crvenu planetu, objavila je svemirska agencija te zemlje.

Tjanven-1, što znači „potraga za nebeskom istinom“, lansiran je 2020. godine i sleteo je na Mars u maju 2021, kada je rover Džurong započeo misiju patroliranja i istraživanja planete.

U saopštenju kineske Nacionalne svemirske agencije navodi se da je sonda sada završila sve zadatke koji su joj dodeljeni, uključujući snimanje fotografija srednje rezolucije koje pokrivaju celu planetu.

Slike koje je svemirska agencija objavila na društvenim mrežama, pokazuju neravni teren marsovskog pejzaža: prašnjave crvene dine, vulkane, kratere, ledeni pokrivač Južnog pola i litice i grebene Doline Marinera – jednog od najvećeg kanjona u našem solarnom sistemu.

Slike je napravio orbiter sonde, koji je obišao Mars 1.344 puta, snimajući slike planete iz svakog ugla, dok je rover istraživao površinu.

Rover sa šest točkova nosio je naučne instrumente na svom putovanju, prikupljajući informacije o geološkoj strukturi Marsa, atmosferi, okruženju i tlu. Sonda je prikupila 1.040 gigabajta još neobrađenih naučnih podataka, koje su naučnici na Zemlji predali istraživačkim timovima na dalje proučavanje, saopštila je agencija.

Iz Agencije su podelili informacije o letu orbitera sa Nasom i Evropskom svemirskom agencijom, a naučni podaci će biti dostupni međunarodnim naučnicima „u odgovarajućem trenutku“.

Sa temperaturama koje su padale tokom zime Marsu, kao i sa lošim uslovima zbog kretanja peska i prašine, rover je 18. maja ušao u režim mirovanja koji će trajati kroz „oštru“ sezonu pre očekivanog ponovnog pokretanja u decembru – kada će bolje vreme.

Orbiter će nastaviti sa sprovođenjem testova i pripremama za buduće zadatke, saopštila je svemirska agencija.

Pre Kine i Tjanvena-1, samo su Sjedinjene Države i bivši Sovjetski Savez spustili svemirsku letelicu na površinu Marsa, ali su Indija, Evropska svemirska agencija i Ujedinjeni Arapski Emirati poslali letelice da uđu u orbitu planete.