недеља, 23.11.2025, 09:22 -> 10:37
Извор: РТС, Visit Svarbald, NDTV, Time and Date, NY Times
Поларна ноћ је почела – 64 дана без Сунца
Становници града Уткијагвика на Аљасци опраштају се од Сунца на наредна 64 дана, а овај догађај означава почетак поларне ноћи. Она ће трајати до 22. јануара 2026. године. Следећи излазак Сунца у граду очекује се око 13.23 по локалном времену, 26. јануара 2026. године, чиме ће се завршити период поларне ноћи.
Уткијагвик на Аљасци, град смештен око 800 километара северозападно од Фербанкса, има око 4.400 становника, којима нису страни екстремни временски услови. Познат је и по археолошким налазиштима старим преко 1.500 година. Раније се град звао Бароу и представља најсеверније насеље у земљи, смештено на северној падини Аљаске, близу Арктичког океана. Налази се на 71,17 степени северне географске ширине, унутар Арктичког круга.
Док зиме у Уткијагвику карактерише више од 60 дана мрака, током лета град ужива скоро три месеца непрекидне сунчеве светлости. Становници су се прилагодили екстремним условима, а живот се наставља упркос дугим периодима без сунчеве светлости.
Овај феномен је последица нагиба Земљине осе и одликује га непрекидни мрак, при чему једино природно светло потиче од пригушеног сумрака и ауроре бореалис.
Мрачна сезона на Свалбарду траје од краја октобра до средине фебруара, док је период између 14. новембра и 29. јануара њен најинтензивнији део, познат као поларна ноћ. Поларна ноћ је феномен који се јавља у најсевернијим и најјужнијим деловима Земље, када Сунце остаје испод хоризонта дуже од 24 сата, односно на подручју изнад Арктичког круга.
Почетак и крај мрачне сезоне на Свалбарду не разликују се значајно од оних у континенталној Норвешкој. Мрачна сезона је, свакако, јединствен феномен.
Појава поларне светлости – аурора бореалис
Последњих дана на нашој звезди избиле су три снажне соларне ерупције које су усмерене директно ка Земљи. Један од најлепших ефеката оваквих олуја јесте појава поларне светлости – ауроре бореалис, када наелектрисане честице улазе у атмосферу и стварају завесе зелене, љубичасте и црвене светлости, које би овог пута могле да буду видљиве знатно јужније него иначе. Древне културе имале су веома различита тумачења овог драматичног природног феномена.
Пуну величину јужне поларне светлости – ауроре аустралис – углавном могу да виде само пингвини, али понекад је она видљива и људима који живе веома далеко на југу.
Мрачна сезона на Арктику најкраћа је непосредно поред Поларног круга и постепено се продужава што се више приближавамо Северном полу. Пошто се Свалбард налази између копненог дела Норвешке и Северног пола, он има најдужу мрачну сезону у Норвешкој. То објашњава зашто мрачна сезона у Тромсеу траје 49 дана, док у Лонгјербијену траје читавих 113 дана.
Феномен поларне ноћи игра кључну улогу у формирању поларног хладног вртлога – масе хладног ваздуха која тоне изнад Северног пола и утиче на временске услове у северној хемисфери. Овај хладни ваздух повремено може да продре испод стратосфере и да се спусти јужно, преко 48. степена северне географске ширине.
Док зиме у Уткијагвику карактерише више од 60 дана мрака, током лета град ужива скоро три месеца непрекидне сунчеве светлости.
Коментари