Okruženje opažamo sa sedam čula, tvrde arhitekte

Arhitekte koje se bave „načinom na koji doživljavamo stvari, dakle značenjima koje stvari imaju u našem iskustvu“, kako je to protumačeno u grani filozofije poznatoj kao fenomenologija, bave se potpunijom slikom o tome kako percipiramo svoje okruženje.

Više čula

Osim tradicionalnih pet čula, neurološka ispitivanja takođe istražuju propriocepciju (oseti koje imamo u mišićima, njihov položaj i pokret) i vestibularni sistem, koji reguliše osećaj orijentacije i ravnoteže u prostoru.

Naučnici takođe istražuju čulo koje se zove „interocepcija“ koje se odnosi na percepciju senzacija iz našeg tela. Nešto slično kao kad kažemo da imamo leptiriće u stomaku.

Fenomenologija u arhitekturi

Dok su arhitekte iz različitih kultura i vremena dugo razmatrale čula i dizajn, pojam fenomenologije, koju je artikulisao filozof Martin Hajdeger, u arhitekturu je početkom sedamdesetih godina uveo Norvežanin Kristijan Norberg-Šulc, teoretičar arhitekture.

Fenomenologija u arhitekturi se odnosi na promenu fokusa koja utiče na korisnike kada se predstavljaju rešenja. Osim Norberg-Šulca, arhitekte Juhani Palasma i Alberto Perez-Gomez razvili su ovaj pristup, a arhitekte Stiven Hol i Peter Cumtor dizajniraju na osnovu ovih teorija.

Razmišljanje o pristupu

Naša percepcija kada prilazimo nekoj zgradi, gradu ili objektu u okruženju zavisi od više činilaca.

Kada prilazimo nekom gradu usred pustinje naš doživljaj je potpuno drugačiji nego kada ulazimo u grad okružen šumom.

Granice i okvir grada u pustinji su očigledni, i učiniće nam se da nam je potrebno više vremena da stignemo do njega nego što smo očekivali. Kada ulazimo u grad okružen šumom, našu pažnju privlači drveće, okoliš, životinje, i čini nam se da nam je trebalo mnogo manje vremena da stignemo do njega.

Kada je reč o zgradama, prvo im prilazimo, zatim ulazimo unutra i tek onda počinjemo da ih istražujemo. Ali već kada im se približavamo opažamo ih svim svojim čulima.

Dodir: Zamislite trenutak kada ćete dodirnuti kvaku na ulaznim vratima. Drvena kvaka na vratima će pružiti sasvim drugačiji osećaj od čelične.

Miris: Ponekad vas određeni miris podseti na neke lepe uspomene. Isto je i kada su u pitanju zgrade. Svako od nas razlikuje miris čistog praznog prostora i vikendice u šumi.

Zvuk: Različit osećaj prostora imamo i kada ga opažamo sluhom. Uporedite sobu sa keramičkim pločicama u kojoj čujete odjek svojih koraka sa sobom u kojoj je pod od drveta.

Vid: Svi smo videli sliku male kuće na proplanku po snežnom danu iz koje se vidi svetlo. To sićušno svetlo u sumrak koje vidimo može nas podsetiti na kamin i topli prostor kada ga vidimo u daljini.

Ukus: Možda je teško povezati ukus sa arhitekturom, ali arhitektura može biti podsticaj – specifične boje i detalji stimulišu naše čulo ukusa.

Vestibularni (pokret) i propriocepcija (položaj tela): Ova dva čula su osnova za orijentaciju u prostoru i samosvest u okruženju.

Podražaji u našem okruženju

Njujorški arhitekta Stiven Hol veruje da 11 stimulansa iz našeg okruženja utiče na našu percepciju.

1) Predmet se opaža u svom okruženju. Ako imate cvet ispred prozora, pozadina će takođe igrati važnu ulogu u njenom opažanju i vašem utisku o cvetu.

2) Naša percepcija je niz kadrova iz našeg okruženja koje se menja sa svakim našim pokretom.

3) Boje imaju važnu ulogu u našoj percepciji.

4) Svetlost i senke izazivaju različita osećanja.

5) Noć i dan donose dva potpuno različita iskustva.

6) Percepcija vremena nije linearna i zavisi od mnogo različitih činilaca.

7) Voda je odraz svog okruženja.

8) Zvuk pomaže da se sagleda naše okruženje. Zamislite da merite dubinu sobe odjekom.

9) Detalji u dizajnu su suštinski faktor koji može imati različite uticaje. Osoba može lako razlikovati osećaj i ukus prirodnog drveta od veštačkog.

10) Proporcije i razmere su drugi kritični činioci u sagledavanju našeg okruženja. Ako je zgrada prevelika, može vam dati osećaj da ste izgubljeni u prostoru, dok niži plafon može učiniti da se osećate prijatno.

11) Ideje su od vitalnog značaja za projektovanje zgrada jer ljudima mogu pružiti različita iskustva.

Shodno tome, ako želite da uredite prijatan kafić, ispunite ga prijatnim svetlima, toplim bojama i ugodnim ambijetalnim zvukom. Centralna ideja određuje izbor nameštaja i uređenja enterijera, visinu plafona i sve ostalo.

Fenomenologija u arhitekturi pomaže u stvaranju adekvatnog prostora na osnovu toga kako ljudi percipiraju svoje okruženje. Bilo da planirate da idete u lokalni restoran ili na izložbu, sada možete da razmišljate o tome kako su vaša iskustva u prostoru povezana sa vašom čulnom percepcijom.