Pitanja koja se rađaju rađanjem beba iz 30 godina smrznutih embriona

Bebe koje su dobile imena Lidija i Timoti, su rođene u SAD, a ponosni novopečeni roditelji nazvali su njihovo rađanje „zapanjujućim, divnim" iskustvom. „Ovo je neobična situacija, zato što pokazuje da embioni koji su zamrznuti pre tri decenije i dalje imaju sposobnost razvoja kada se vrate majci, i to je ono što je fascinantno jer se krioprezervacijom, odnosno zamrzavanjem, zaustavlja biološki sat i nema procesa starenja", rekao je dr Stojković.

Trideset godina je izuzetno dug period, i toliki protok godina nameće pitanja o tome - da li postoje izvesni rizici, kako po bebe tako i po majke.

„Nema rizika za majke, jer su to embrioni iz donacije, koji su nastali u procesu vantelesne oplodnje, i koji su kao višak zamrznuti. Da li postoje neke posledice još uvek ne znam, potrebno je da prođe neko vreme, ali koliko sam ja video, ta deca ne pokazuju nikakve abnormalnosti", dodao je genetičar.

Period čuvanja zamrznutih embriona u Srbiji zakonski je ograničen na pet godina, međutim u nekim zemljama taj rok je znatno duži. Bez obzira na trajanje perioda zamrzavanja, genetski roditelji sami odlučuju o tome da li će embrioni biti donirani ili uništeni, a iz toga proizlaze i neke etičke dileme.

„Ja tu nemam nikakve dileme, mani je draže da se doniraju, nego da budu uništeni, a tu već imam etičku dilemu, jer ako imamo nešto što nekome može da pomogne, a mi ovde pričamo o medicini koja pomaže ljudima da dođu do potomstva, zato što iz medicinskih razloga to nisu u mogućnosti, i zato ne vidim zašto bi neko imao etički problem s tim", kaže Stojković.

Promena zakonske regulative na ovom polju je potrebna, ta regulacija mora da bude transparentna i u dogovoru, ne samo sa zakonodavcem već i sa udruženjima roditelja, ali i sa društvom u celini, smatra doktor.

„Mora da postoji transparentnost, jako je bitno da, ako se nešto menja u zakonu, to bude u skladu sa razvojem nauke, ali i da bude u skladu sa jednom širom javnom diskusijom kako bi ljudi bili upoznati gde su to prednosti, i naravno koje su to mane i nedostaci. Kad se ljudi upoznaju s tim onda je sigurno da će i strah biti mnogo manji. Ovde ne pričamo samo o nekome ko je rođen posle 30 godina nego pričamo i o zamrzavanju ćelija, zamrzavanju organa za transplantaciju, a to je postupak koji zovemo krioprezervacija i koji ima veliki uticaj u regenerativnoj medicini" zaključio je dr Stojković.