Nauka umesto nadribudalaština, pola veka časopisa „Galaksija“

Prvi broj Galaksije na kioscima tadašnje socijalističke Jugoslavije pojavio se 1. marta 1972. godine u 50.000 primeraka i koštao je pet dinara. Danas, pedeset godina posle, na jednom mestu okupili su se članovi prve redakcije, čitaoci, poštovaoci i zaljubljenici u nauku.

„Kad bi taj časopis danas poslagali, svih 306 brojeva koliko je izašlo, to bi bila moja visina, kad bi se svi časopisi sabrali oblepila bi se planeta, a stanovništvo današnje Srbije je ukupan broj čitalaca. Onde možete misliti kako izgleda stvarati nešto tako. Nismo mi bili svesni da će o trajati i biti tako značajno“, kaže član prve redakcije Galaksije Milan Knežević.

Nakon 17 godina pauze, u decembru 2018. godine, nekada popularni časopis se ponovo našao u štampi, sa jednim teškim zadatkom: kako da se prilagodi novim generacijama milenijalaca.

„Galaksija je tradicionalno imala publiku od mladog uzrasta, srednjoškolaca, studenata do starijih poštovalaca. Međutim, danas je tehnologija preuzela svoje i ta onlajn forma zahteva dosta prilagođavanja, naročio kada znamo da je ljudska pažnja skraćena“, objašnjava autor tekstova u Novoj galaksiji Gordana Medić Simić.

„Prvo treba da se pitamo kako taj časopis može svima nama da pomogne. S obzirom da mi više volimo da gledamo nadrilekare, nadrinaučnike, nadribudalaštine nego da se bavimo naukom. Kada država shvati kakvu korist ima od popularizacije nauke, od nauke i naučno popularne literature, onda će i shvatiti koliko mora da podržava te časopise jer oni žive na vrlo klizavom terenu što se finansija tiče“, ističe akademik Zoran Petrović.

Za časopise za popularizaciju nauke se kaže da „nemaju čitaoce, već posvećenike“. Ako uspeju da se prilagode elektronskim izdanjima i mobilnim aplikacijama, čitalaca će sigurno biti.