Arheolozi pokušavaju da proniknu u tajne čoveka iz prošlosti

Ove nedelje je na području Valjeva u Petničkoj pećini na podzemnom Aždajinom jezeru otkrivena najveća pećinska grobnica u Evropi. Profesor Miomir Korać, direktor Arheološkog instituta, gostujući u Jutarnjem programu, navodi da je bio veoma iznenađen ovim sjajnim otkrićem.

„Na Viminacijumu smo istražili 14.000 grobova. To je isto antički period, kao i ovo. I vidite koliko uvek ima iznenađenja. Drage kolege iz Zavoda i Petnice su uspeli da nama i javnosti pokažu da postoji još načina sahranjivanja. Međutim, sada tek kada nešto otkrijete, onda kreće priča“, dodaje profesor Korać.

Sada je potrebno razrešiti nekoliko tajni, napominje profesor. Zašto je to baš tu, jer period je vrlo interesantan. U pitanju je kasna antika, od 4. do 6. veka. Zatim potrebno je utvrditi da li su možda pokojnici koji su sahranjeni u pećini bolovali od neke bolesti. Da li se nešto u tom periodu dešavalo, u istorijskom kontekstu.

„Arheolozi su sve manje ljudi koji nešto otkriju pa stave u muzej, već su oni sve više ljudi koji nešto objašnjavaju. Pokušavaju da proniknu u tajne tog čoveka iz prošlosti. Da vide kako je živeo, kako se oblačio, kako je jeo, šta je sve voleo, šta nije voleo. Gotovo do metafizike, možda arheolozi idu i tim putem“, naglašava gost Jutarnjeg programa.

Osim na Bliskom istoku i Izraelu, ne postoje slične nekropole sa onim što je pronađeno u Valjevu. Profesor Korać napominje da to otvara jedno novo pitanje jer se vrlo često na našim prostorima nalaze stanovnici sa Bliskog istoka.

„Kada promenite način sahranjivanja, to je nama arheolozima uvek znak za uzbunu. Zašto je promenjeno? Zašto je on baš postavljen na neku stenu, a ne po tradicionalnom obredu jer su u rimsko doba, kao i danas, postojala dva načina sahranjivanja – inhumacija, klasično sahranjivanje pokojnika i takozvana incineracija, ili spaljivanje, a ovo je jedan potpuno novi oblik i ja čestitam kolegama“, kaže arheolog.

Naučnici koji su bili tamo kažu da ima još neistraženih pećinskih dvorana i da je u nekoj od njih verovatno skriveno i naselje u kojem su živeli. U timu su bili: arheolozi iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Valjevo, Istraživačke stanice Petnica, u saradnji sa speleolozima Društva istraživača „Vladimir Mandić Manda“ iz Valjeva.

Vinča – Belo brdo svetski naučni park za izučavanje neolita

U Vladi Srbije označen je početak sanacije klizišta arheološkog nalazišta Vinča – Belo brdo i njegovo pretvaranje u evropski i svetski naučni park za izučavanje neolita. Time će biti zaustavljeno višegodišnje klizanje u Dunav istorijskog nasleđa starog sedam i po hiljada godina.

„Svet već sto godina čeka na to. Ne zaboravimo da je Vinča eponimni lokalitet, po njoj je nazvana cela jedna kultura. Dakle, negde u petom, šestom milenijumu prostirali su se od južne Nemačke, pa gotovo preko celog Balkana, uključujući i prostor Grčke. Taj prostor i ti ljudi iz neolita, iz Vinče su živeli na tom prostoru i nešto su podarili tom svetu. I najmanje što možemo je taj projekat u kome će Vinča zaista da dobije to svoje mesto“, ističe profesor.

Korać podseća da je istraživač Vinče Miloje Vasić. Posle tog njegovog otkrića, nije bilo svetskog arheologa koji nije došao u Srbiju da to pogleda. Do sada je istraženo manje od pet odsto lokaliteta, koji se prostire na 25 i 30 hektara. Vreme Vinče tek dolazi, smatra profesor.