Када туга постане нада: рекордан број трансплантација, 1.700 људи и даље чека орган

Трансплантација је једина област у медицини која не може да се развија без подршке грађана. Неопходно је важно „ДА“, у најтежем тренутку, када лекари потврде мождану смрт, и када гашење једног живота може да означи спас и продужетак за најмање пет људи који чекају на трансплантацију. У првих десет месеци ове године било је 20 сагласности, и урађене су 102 трансплантације.

„Веровао сам у то да ће се појавити донор, и морам да захвалим тој породици која је у том тренутку рекла 'да'“, наводи двадесетпетогодишњи Петар Ковачевић.

„Петнаестог октобра је урађена трансплантација рожњаче, за сада је добро, иде набоље, чекала сам две и по гоидне, и ево, коначно“, каже четрдесетрогодишња Тања Чубрилов.

Петар од детињстава има тешку неизлечиву аутоимуну болест, и већ је био трансплантиран пре скоро три године. Сада, после ретрансплантације јетре – устаје, шета, има физикалну терапију, и свакодневно све више снаге, а Тања, не скрива сузе радоснице.

„Позвали су ме у подне, и рекли су да дођем. Онда су се осећања помешала, и ето, дочекала сам. Сада је много боље, пре трансплантације нисам видела“, додаје Тања.

„Знам да је јако тешко, али било би лепо када би што више људи рекло да“, каже Петар.

„Преко 70 пацијената данас чека на трансплантацију јетре, а Петар је један од ретких пацијената код којих је учињена и успешна трансплантација и ретрансплантација јетре“, напомиње др Ирина Брчеревић, гастроентерохепатолог на ВМА.

„За успешност трансплантације рожњаче битно је и постојање очне банке коју ВМА има, која пружа могућност да анлизирамо калем и квалитет и то даје велику успешност“, истиче уковник проф. др Мирко Ресан, начелник Клинике за офталмологију ВМА.

У Војномедицинској академији у претходном периоду и кадаверичне трансплантацине бубрега, а наредне недеље урадиће трансплантацију пацијенту који има сродног живог даваоца.

„У јануару следеће године биће 30 година трансплантације бубрега. Имамо 20 година транспланатције јетре, имамо спремне тимове који се деценијама баве тим послом“, напомиње пуковник доц. др Иван Лековић, заменик начелника ВМА.

„Треба деловати брзо, зато што потенцијални донор, када добијемо одобрење породице за експлантацију органа, нема времена да се чека“, наглашава пуковник проф. др Момир Шарац, начелник Клинике за васкуларну хирургију ВМА.

Двадесет важних „да“ у овој години – највише трансплантација органа и ткива откада имамо програм трансплантације. Урађено је 39 трансплантација рожњаче, а када је реч о органима, трансплантирано је 17 срца, 12 јетри и 34 бубрега.

„Уколико се то настави овим темпом, дакле, да имамо приближно 20 процедура годишње, то је број који може да задовољи некакав минимум за најболесније младе људе“, наводи проф. др Светозар Путник, директор Клинике за кардиохирургију УКЦС.

„Даривање органа је заиста један од најплеменитијих чинова, али вероватно и најтежих зато што долази у тренутку комплексних осећања, туге, страха од губитка, неверице. Тако да је веома тешко донети ту одлку, али то је одлука која доноси утеху и даје смисао губитку, и можемо рећи, да на тај начин, после смрти, можемо оставити траг доброте и наде за оне који су на листи и надају се и они и њихове породице да ће бити спасени“, сматра др Наташа Петровић, шеф анестезије у тиму за трансплантацију јетре УЦ УКЦС.

У Србији на трансплантацију органа чека око 1.700 наших грађана, међу њима је и око четрдесеторо деце.