Optimizam – sinonim za dugovečnost

Već dugo se optimizam povezuje sa dugovečnošću. Tim pitanjem podrobno su se bavili naučnici Škole za javno zdravlje Univerziteta Harvard, u čiju su studiju bile uključene žene svih rasnih i etničkih grupa. Njihovo istraživanje je pokazalo da su optimističnije žene imale više izgleda za život i posle 90. godine.

Iako na sam optimizam mogu uticati društveni faktori kao što su rasa i etnička pripadnost, ovo istraživanje sugeriše da su prednosti optimizma univerzalne, ukazala je Hajami Koga, doktorantkinja na Odseku za društvene i bihevioralne nauke na Harvardu i glavna autorka studije. „Prethodna istraživanja bila su usmerena prevashodno na negativne faktore i na to kako oni povećavaju rizik od obolevanja i prerane smrti. Naši nalazi pokazuju da je korisno fokusirati se na pozitivne psihološke faktore – kao što je optimizam – i da to može biti nov način za promovisanje dugovečnosti i zdravog starenja širom sveta."

U prethodnoj studiji istraživači su utvrdili da je optimizam povezan sa dužim životnim vekom i čak izuzetnom dugovečnosti – pod kojom su podrazumevali život posle 85. godine. Pošto su u prethodnoj studiji posmatrali uglavnom belu populaciju, Koga i njene kolege su proširili grupu učesnika kako bi uključili žene iz različitih rasnih i etničkih grupa. Prema rečima te naučnice, uključivanje drugih grupa u istraživanje važno je za javno zdravlje. Naime, te grupe imaju višu stopu mortaliteta od bele populacije, a potrebno je više istraživanja da bi se s tim u vezi unapredila zdravstvena politika.

Za ovu studiju, istraživači su analizirali podatke i odgovore 159.255 učesnica Inicijative za zdravlje žena u SAD. Reč je o ženama u postmenopauzi koje su u periodu od 1993. do 1998. godine imale između 50 i 79 godina, a praćene su do 26 godina.

Pokazalo se da će 25 odsto najoptimističnijih učesnica verovatno imati 5,4 odsto duži životni vek i 10 odsto više verovatnoće za život duži od 90 godina, u odnosu na 25 odsto učesnica koje su pokazale najmanje optimizma. Takođe, istraživači nisu pronašli nikakvu povezanost između optimizma i rasne i etničke pripadnosti, što je potvrđeno i nakon što su u obzir uzeti demografija, hronična stanja i depresija. Pokazalo se da faktori životnog stila, kao što su redovno vežbanje i zdrava ishrana, nemaju tako veliku ulogu kada je reč o povezanosti optimizma i životnog veka (predstavljaju manje od četvrtine svih faktora), što ukazuje da neki drugi činioci imaju veći značaj.

Koga je rekla da bi rezultati studije mogli da preoblikuju to kako ljudi gledaju na odluke koje utiču na zdravlje.

„Skloni smo da se fokusiramo na to kako negativni faktori utiču na naše zdravlje", rekla je Koga. „A takođe je važno da razmišljamo o mogućim pozitivnim činiocima, kao što je optimizam, koji može biti od koristi za naše zdravlje, posebno što vidimo da po tom pitanju nema razlike među rasnim i etničkim grupama."