Čitaj mi!

Mala svemirska letelica na velikoj misiji

Za lansiranje je spreman mali satelit, nazvan „Kjubsat“ ("CubeSat"), veličine mikrotalasne pećnice i težak samo 25 kilograma, prvi koji će testirati jedinstvenu, eliptičnu lunarnu orbitu za postavljanje lunarne stanice „Gejtvej“.

Neobična mala letelica će, u stvari, biti tragač koji će utvrditi gde treba postaviti lunarnu ispostavu u orbiti koja će astronautima služiti kao usputna stanica između Zemlje i Meseca.

Halo-orbite se nalaze u ravni upravnoj na ravan u kojoj se rotiraju glavna tela sistema, kao što su Zemlja i Mesec. Ove orbite su uglavnom nestabilne, ali održavanje letelica na njima zahteva nisku potrošnju goriva – a upravo to će biti potrebno za buduću lunarnu stanicu „Gejtvej“ za presedanje astronauta.

Misija, nazvana Cislunar Autonomous Positioning Sistem Technologi Operations and Navigation Ehperiment, poznata kao CAPSTONE, trebalo bi da poleti sa lansirne platforme 27. juna, u 5.50 po istočnom vremenu. „Kjubsat“ će biti lansiran na raketi „Elektron“, kompanije „Roket lab“ na Novom Zelandu.

Kada bude lansiran, doći će do tačke orbite u roku od tri meseca, a zatim će u orbiti provesti narednih šest meseci kako bi pružio više podataka o zahtevima za pogonskom energijom buduće stanice.

Orbita „Kjubsata“ će se kretati od 1.609,3 kilometra od jednog lunarnog pola na najbližem prolazu i na 70.006,5 kilometara od drugog pola, svakih sedam dana. Korišćenje ove orbite biće energetski efikasnije za svemirske letelice koje lete do stanice i natrag jer zahteva manje energije nego više kružnih orbita.

Minijaturna svemirska letelica će se takođe koristiti za testiranje mogućnosti komunikacije sa Zemljom iz ove orbite, koja ima prednost jasnog pogleda na Zemlju, a istovremeno obezbeđuje pokrivenost za južni pol Meseca – gde se očekuje da će prvi astronauti na misiji „Artemis“ sleteti 2025. godine.

„Orbitalni istraživač Meseca“, robotska letelica agencije NASA koja kruži već 13 godina u polarnoj orbiti oko Meseca na visini od 50 kilometara, predstavljaće referentnu tačku za CAPSTONE. Dve svemirske letelice će komunicirati direktno jedna s drugom, omogućavajući timovima na zemlji da izmere rastojanje između svake od njih i Zemlje.

Saradnja između dve svemirske letelice može da testira i autonomni navigacioni softver CAPSTONE-a, nazvan CAPS, ili Cislunar autonomni sistem pozicioniranja. Ako ovaj softver radi kako se očekuje, buduće svemirske letelice bi ga mogle koristiti bez oslanjanja na praćenje sa Zemlje.

„Misija CAPSTONE je vredan prethodnik ne samo za ‘Gejtvej’, već i za svemirsku letelicu ‘Orion’ i sistem za sletanje ljudi“, navodi Nudžud Meransi, šef Nasine kancelarije za planiranje istraživačke misije u Svemirskom centru u Hjustonu.

„‘Gejtvej’ i ‘Orion’ koristiće podatke iz CAPSTONE-a za validaciju našeg modela, koji će biti važan za operacije i planiranje buduće misije“, naglašava Meransi.

broj komentara 6 pošalji komentar
(sreda, 29. jun 2022, 13:39) - anonymous [neregistrovani]

Re: RE: Čudno

U vreme tog "sletanja na Mesec", bio sam gimnazijalac - matematički smer.
Obožavao sam astronomiju, astronautiku, fiziku, matematiku i sve ostalo u tom pravcu.
Sve što je bilo u vezi programa Apolo - strastveno sam gutao u svojoj radoznalosti i zanesenosti.
Apolo 11, leto 1969.
Od prvih sekundi odbrojavanja za lansiranje, nisam se odvajao od televizora.
Svaki detalj koji je bio objavljen na televiziji, u štampi, u naučnim časopisima - sve sam upisivao u sveskama koje sam čuvao kao svetinju.
Kasnije sam imao prilike da uživo vidim i razgledam kapsulu kojom su se kosmonauti navodno vratili na Zemlju.
Ali u svom tom sjaju - ostala je jedna tamna pega.
Svi su činioci ukazivali da u tadašnjim tehničkim uslovima, ponovno uzletanje sa Meseca i povratak - nisu mogući.
Sletanje jeste bilo moguće - ali povratak nije!
Tada nisam mogao da shvatim suštinu te kontradikcije, čak nisam sebi dozvoljavao ni pomisao da tu nešto mnogo krupnije nije u redu.
Tek mnogo godina kasnije počeo sam da shvatam da je nauka mnogo uspečnije istražila svemir manipulacije javnim mnenjem, nego svemir zvani Vasiona.

(sreda, 29. jun 2022, 12:29) - anonymous [neregistrovani]

RE: Čudno

Neko reče da su uspeli pre 53 godine iz prve i bez problema da to urade...

Pa nije to sletanje bilo toliko lako i glatko. Prethodile su velike pripreme, ogroman broj misija koje su potvrđivale u praksi jednu po jednu fazu leta i sletanja. Neverovatan novac je USA utrošila u taj projekat, a bilo je i bitno preteću Ruse, koji su već bili prvi u lansiranju satelita u svemir, kao i u lansiranju čoveka u svemir. Inače, sam program APOLO je pokupio dosta informacija od Ruskog programa LUNA, koji su prethodili spuštanju, i što je još bitnije, povratku čoveka nazad na Zemlju.

Obzirom da komentar naginje na popularne teorije, dovoljno je pomenuti da su Rusi, već tada, priznali svoj poraz u osvajanju Meseca.

(ponedeljak, 27. jun 2022, 03:56) - anonymous [neregistrovani]

Bravo...Dobro pitanje...

Beli covjek je sve I dobre izume usmjerio protiv covjecanstva....... nazalost

(nedelja, 26. jun 2022, 22:03) - anonymous [neregistrovani]

А коју је корист имало човечанство

од тог ломатања по свемиру????

(nedelja, 26. jun 2022, 15:11) - Vladimir [neregistrovani]

Čudno...

toliko priprema uz svu najsavremeniju tehnologiju za sletanje ljudi koje će biti za 3 godina od sada, a pre 53 godina su sleteli bez problema iz prvog pkušaja sa tehnologijom koja je bila dosta primitivnija od sadašnje...

(subota, 25. jun 2022, 19:04) - anonymous [neregistrovani]

Микроталасна?

Микроталасне кокице у свемиру... јупииии!