Miomir Korać: Nismo na margini već u temeljima evropske civilizacije, a naši ljudi su „lale sa dobro nađubrenog prostora“

Komentarišući dobijanje priznanja, profesor Korać je rekao da se u tom trenutku nalazio među najboljom decom: „A ta najbolja deca će posle biti najbolji među nama, i moram da priznam da dobijanjem Dositejeve nagrade, ja sam imao profesore… profesora Srejovića, profesora Garašanina, a oni su imali svoje učitelje – Miloja Vasića koji je otkrio čuvenu Vinču, Mihajla Valtrovića, u širem kontekstu Jovana Steriju Popovića, a on Zaharija Orfelina, pa sve tamo do Dositeja… Vidite koliko je ljudi je ugrađeno onog momenta kada ste se rodili!"

Kada se dobije priznanje kao što je Dositejeva povelja, dodaje, to znači da „ste na pravom putu koji vodi napred”.

Govoreći o nedavnim dojavama o eksplozivnim napravama u brojnim institucijama širom Srbije, prof. Korać je situaciju uporedio sa onom kada arheolog pronađe predmet, i kada razmatra pitanje – zašto je baš na tom mestu:

„Oni nešto, ja ne bih voleo – nagoveštavaju. Ja ne bih voleo da se to obistini, ali prosto, treba čitati to i biti oprezan, i videti koji su sve načini da se to spreči. Naravno, ukoliko to možemo.”

„Naša deca su pametna, i ja, bez obzira na to što često govore – nije dobro obrazovanje, verujte, ovo su retke države kao što je Srbija gde ćete videti da deci likovno predaje neki afirmisani umetnik recimo u osnovnoj školi, ili muzičko neki sjajan kompozitor. Teško da ćete to naći na Zapadu da u osnovnim školama i na takvim mestima budu tako afirmisane ličnosti. To je toliko dobra stvar! Oni će nešto utkati u tu decu. To se čine kao discipline, onako sporedne, ali sve to gradi vašu ličnost. Ja sam siguran da će i to proći", rekao je direktor Arheološkog instituta, komentarišući onlajn nastavu u Srbiji.

Izložba puna emocija 

Izložba Putevi rimskih careva po Srbiji za Noć muzeja otvorena je u galeriji Kuće Đure Jakšića u Kragujevcu.

„Kad smo napravili tu izložbu u Kragujevcu koja je bila jako posećena, puna emocija, poklone sam dobio… nešto sam uzvratio, dao sam deo sebe. Posle te promocije, izlaganja, izašli smo, čini mi se malo bolji i oni i ja, a celo predavanje sam posvetio svojoj učiteljici, ona je utkala u mene sve to i bez nje ne bih postojao", dodao je Korać. 

Na tlu Srbije rođeno je 18 imperatora. Profesor Korać navodi da „smo sve bliže realizaciji projekta Putevima rimskih imperatora po Srbiji”.

„Ministarstvo provrede i turizma dalo nam je novac, uradili smo studiju, radio je ceo Institut skoro godinu dana, napravili smo sve elemente za tu rutu. Predsednik je obećao u svom ekspozeu u Palati federacije da će se to realizovati do 2025. godine i zamašna je suma, između 17 i 20 miliona evra. Tako da sam ja optimista. Vreme će pokazati, doći će to na svoje", izjavio je profesor.

Evropska unija je za Rim – malo dete 

Korać je svojevremeno rekao da je „Rim toliko organizovana država na duge staze, da je današnja Evropska unija za nju – malo dete”.

„On pre svega ima jedan veliki prostor – od Škotske pa do Iraka i Irana i mediteranskog dela Afrike gde ste zaista imali ne samo sjajnu administraciju, nego je to bio čuveni prostor Pax Romana, gde ste slobodno mogli da razmenjujete robu i ideje, jer to je njihova maksima. Možda mi doživljavamo Rim kroz Kaligulu i takve stvari, takve serije, to na dvoru se uvek i svuda dešava, ali tu postoje oni koji donose strateške odluke. Hadrijan iz prve polovine drugog veka kaže – Možemo čas posla da odemo do Indije, ali nećemo, mi možemo da držimo ovaj prostor koji smo obeležili i to traje narednih recimo skoro 200 godina. Vidite”, ističe Korać, „to su dalekosežne odluke.”

Konstantin je rođen kod nas u Nišu, podseća profesor, mada je pitanje da li je prihvatio hrišćanstvo, možda krajem života. „Oni su sad nadolazeća važna karika u razvoju civilizacije i donose odluke i edikte koji nas civilizacijski vuku napred, pa Justinijan koji je kodifikovao Rimsko građansko pravo. Vidite koliko smo mi u temeljima evropske civilizacije, nismo mi na margini, mi smo u temeljima. Mi smo mnogo dali. Čuveni bedemi oko Rima – napravio ih je Aurelijan koji je takođe ovde rođen", ističe Korać.

„Hajde da od Vinče napravimo svetski lokalitet"

Ruta Putevima rimskih imperatora trebalo bi da bude duga 600 kilometara i cilj je, između ostalog, da značajno doprinese kulturnom turizmu.

„To neće samo doneti novac, značajan novac, doneće na stotine hiljada posetilaca. Najvećim delom ruta prolazi duž istočne Srbije koja je prelepa i magična", dodao je profesor.

Kaže da, kada govorimo o Viminacijumu, o tom nalazištu mnogo znaju i stranci „nekada iznenađujuće, možda, i malo više od nas".

Profesor Korać se nada da će Vinča, kao „pravi biser" postati svetski lokalitet:

„Nije bilo profesora dvadesetih i tridesetih godina iz sveta koji nije došao kod Miloja Vasića da vidi tu čuvenu Vinču. Pa ako je to bilo pre sto godina, hajde da se setimo svega toga i napravimo od Vinče jedan svetski lokalitet i napravićemo ga. Mnoge institucije su tu uključene".

Korać je pomenuo i Vodenu kapiju Kalemegdana: „Svi ti nalazi polako dobijaju svoje mesto, sve ćemo to da po povežemo sve te bisere i na kraju da napravimo jedan niz tih tačaka koji će rado svi voleti iz sveta da dođu da vide".

Vezu uspešnih ljudi naših krajeva sa prošlošću profesor je uporedio sa „lalama iz dobro nađubrenog prostora".

„Deset hiljada godina ovaj prostor se đubri sjajnim civilizacijama, kulturom Lepenskog vira, ne treba da nas čudi... Miloje Vasić, Nikola Tesla, svi sjajni naučnici, to su sve proizvodi tih prošlih civilizacija koje su bile ovde", zaključio je profesor Korać.