Međunarodna svemirska stanica do kraja decenije ide u penziju

Udaljena 250 kilometara od Zemlje, Međunarodna svemirska stanica (MSS) preko dve decenije bez prekida predstavlja dom međunarodnim timovima astronauta. Prvi su na stanicu stigli Amerikanac Bil Šepard i ruski kosmonauti Sergej Krikalev i Jurij Gizdenko, i od njihovog dolaska 2. novembra 2000. godine, stanica nijednom nije ostala prazna. Na njoj je do sada boravilo preko 200 astronauta iz 19 različitih zemalja.

Nasa je saopštila da će komercijalne svemirske platforme zameniti komercijalnim svemirskim letelicama, kao i kupovinom prostora za naučna istraživanja.

Obeležavajući rekordan broj naučnih otkrića, Robin Gejtens, direktor Međunarodne svemirske stanice u sedištu Nase, naglasio je u saopštenju da je njen trenutni cilj „postavljanje temelja za komercijalnu budućnost u niskoj Zemljinoj orbiti“.

„Radujemo se što ćemo podeliti naše naučene lekcije i operativno iskustvo sa privatnim sektorom kako bismo im pomogli da razviju bezbedne, pouzdane i isplative lokacije u svemiru“, navodi Fil Mekalister, direktor komercijalnog sektora u sedištu Nase, u svom saopštenju.

U martu 2021. godine, Nasa je od privatnih kompanija tražila da podnesu predloge za zamenu Međunarodne svemirske stanice. Od nekoliko predloženih komercijalnih svemirskih stanica, trenutno se ulaže oko 415,6 miliona dolara u dalji razvoj tri stanice. 

U septembru je ruski zvaničnik upozorio da su na svemirskoj stanici otkrivene male pukotine koje bi vremenom mogle biti sve veće i uticati na bezbednost posade. Takođe je izrazio zabrinutost zbog starenja opreme i rizika od „nepopravljivih kvarova“.

Svemirska stanica je prvobitno bila predviđena da radi samo 15 godina, ali je NASA u izveštaju rekla da „postoji čvrsto uverenje da se život MSS može produžiti do 2030. godine“, iako se neke analize njene održivosti još uvek sprovode.

Pretpostavlja se da će iz orbite izaći u januaru 2031. godine. Ostaci svemirske stanice trebalo bi da padnu u takozvanu Tačku Nemo u Tihom okeanu, nazvanu po junaku iz romana Žila Verna, 20.000 milja pod morem. To je tačka koja je najudaljenija od bilo kog kopna i više puta je služila kao večno boravište za brojne druge svemirske letelice. Procenjuje se da su zemlje sa svemirskim programima poput Sjedinjenih Država, Rusije, Japana i evropskih zemalja tu potopile više od 263 komada svemirskog otpada od 1971. godine.

Obaranje svemirske stanice će verovatno biti buran događaj. Propast „Mira“, ruske svemirske stanice, zbio se u martu 2001. godine, kada je teretni svemirski brod pokrenuo motore kako bi istisnuo svemirsku stanicu iz orbite i poslao je prema Zemlji. Dok su se solarni paneli i drugi periferni delovi svemirske stanice odlomili tokom prolaska kroz atmosferu, oko 20 do 25 tona ostataka palo je zajedno, što je, prema Nasinoj dokumentaciji, dovelo da snažnih zvučnih udara.