Научници први пут у крви открили биомаркер за тинитус – потенцијални кривац протеин престин

До сада није било поуздано утврђено шта узрокује тинитус, нити је постојао објективан биомаркер или тест којим би се ово стање могло открити. Лекари су до сада могли да поставе дијагнозу једино на основу исказа пацијента, односно ако би им особа рекла да чује звукове којих заправо нема.
Међутим, то би ускоро могло да се промени.

У новој студији објављеној у научном часопису Otolaryngology – Head and Neck Surgery, научници су представили доказе који би могли да укажу на најперспективнијег кандидата за биомаркер тинитуса до сада.

„Сада имамо доказ да протеин из уха може да има централну улогу у развоју и лечењу тинитуса“, каже Куруш Пархам, оториноларинголог са Универзитета Конектикат.

У експерименту у којем је учествовала 82 одрасла испитаника, од којих је половина имала тинитус, анализе крви показале су да би протеин престин могао да буде повезан са овим стањем.

Истраживање, које се надовезује на ранију студију дела истог научног тима, показало је да су испитаници са тинитусом имали концентрацију престина у крви приближно 50 одсто већу него они који нису имали ово стање.

Престин је моторни протеин који се налази у мембранама спољашњих ћелија длачица у пужу унутрашњег уха. Он помаже у појачавању звука и има кључну улогу у омогућавању осетљивог слуха.

Међутим, ранија истраживања довела су у везу престин са оштећењем слуха, што отвара могућност да промене у количини овог протеина утичу на правилно функционисање унутрашњег уха и потенцијално доприносе настанку звукова које чују особе са тинитусом, иако они не постоје у спољашњем окружењу.

Студије су показале да на ниво престина утичу изложеност буци, старост и губитак слуха. Експериментални модели оштећења слуха такође су указали на то да се количина овог протеина мења након повреде, што сугерише да би престин могао да буде биомаркер оштећења пужа унутрашњег уха.

„Сада мерење престина даје нам клинички показатељ колико је тинитус изражен“, наводи Пархам.
Већ неколико година познато је да прекомерна доза аспирина може да изазове проблеме са слухом нарушавањем функције пужа унутрашњег уха, а престин је један од протеина на које тај процес утиче.

Постоји још доказа о повезаности овог протеина са тинитусом, али многа питања и даље остају без одговора.

Реч је о малој опсервационој студији, а добијени резултати за сада не доказују да повишен ниво престина изазива тинитус. За сада је познато само да постоји одређена повезаност између овог протеина и стања. И сами истраживачи истичу да би на настанак тинитуса могли да утичу и други фактори.

Такође, иако је истраживање показало повезаност повишеног нивоа престина са тинитусом, посебна анализа дијагностичке прецизности указала је на то да овај биомаркер још не може поуздано да се користи за постављање дијагнозе. То се, барем за сада, односи на узорак испитаника обухваћених овом студијом.

Како истраживачи објашњавају, један од могућих разлога јесте то што су неки учесници имали облик тинитуса који није повезан са пужем унутрашњег уха, односно са неправилностима у нивоу престина.

Будућа истраживања могла би да разјасне ове недоумице. За сада постоје снажни показатељи да престин има одређену улогу у овом стању, што би могло да помогне у развоју дијагностичких метода за клиничку употребу, али и да отвори пут ка будућим терапијама за тинитус.

„Наш рад сада показује да постоји потенцијал да се престин користи као биомаркер тинитуса. Ово је наш први корак ка развоју лекова који би помогли у контроли овог стања“, закључује Пархам.