Bebe su izloženije mikroplastici nego odrasli, pokazalo istraživanje

Izloženost ljudi mikroplastici predstavlja ozbiljan rizik po zdravlje, ali se malo zna o njenom obimu. U jednom manjem istraživanju, naučnici sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Njujorku su otkrili da je koncentracija mikroplastike u izmetu odojčadi od 10 do 20 puta veća nego kod odraslih, naročito kada je u pitanju PET (polietilen tereftalat) mikroplastika, od koje se proizvode tekstilna vlakna, vlaše za vodu ili maske za mobilne telefone, na primer.

„Izloženost ljudi mikroplastici je ozbiljan zdravstveni problem“, naglašava dr Kurundašlam Kanan, profesor na katedri za pedijatriju na Medicinskom fakultetu koji je rukovodio ovim istraživanjem. „Moramo uložiti napore da se smanji izloženost dece. Proizvodi namenjeni deci ne bi trebalo da budu izrađeni od plastike“, smatra profesor.

Istraživanje je objavljeno u časopisu Science and Technologi Letters Američkog hemijskog društva, prenosti Gardijan.

Procenjuje se da prosečno svakom od nas kroz probavni trakt prođe pet grama mikroplastike nedeljno. Pojedine čestice mikroplastike nepromenjene prolaze i izbacuju se kroz izmet, ali deo čestica se taloži u unutrašnjim organima, a nedavna istraživanja su pokazala da pojedine čestice prolaze kroz ćelijske membrane i ulaze u krvotok.

Neke druge studije su pokazale da dolazi i do generacijskog prenosa mikroplastike sa majke u placentu tokom trudnoće.

Ne zna se mnogo o tome kako mikroplastika utiče i koliko oštećuje naše organe, ali neki testovi na laboratorijskim životinjama su pokazali da izaziva upale, dovodi do izumiranja ćelija i dovodi do brojnih metaboličkih poremećaja.

Analizom izmeta šest beba i 10 odraslih osoba, te prve stolice troje novorođenčadi, metodom zvanom masena spektrometrija, profesor Kanan i njegov tim su ispitali izloženost ljudi dvema najuobičajenijim mikroplastikama – PET -u i polikarbonatu (PC). Svaki od uzoraka je sadržavao najmanje jednu vrstu mikroplastike.

Nivo PC mikroplastike bio je približno isti kod odraslih i odojčadi, ali su odojčad imala 10 do 20 puta veći nivo čestica PET mikroplastike.

„Bili smo iznenađeni što smo otkrili veći nivo kod odojčadi nego kod odraslih, ali smo kasnije pokušali da razumemo različite izvore izloženosti odojčadi“", dodaje dr Kanan. „Otkrili smo da je uzrok tome ponašanje beba, poput puzanja po tepisima i žvakanje tekstila, kao i korišćenje različitih proizvoda namenjenih deci, kao što su glodalice, igračke, bočice za hranjenje, pribor za jelo ... Sve to doprinosi njihovoj većoj izloženosti plastici“, naglašava autor studije.

Ovi nalazi su potpuno u skladu sa ostalim, mada retkim, studijama koje koje su se bavile kontaminiranošću stolice mikroplastikom, napominje Skot Kofin, istraživač u Kalifornijskom državnom odboru sa vodne resurse koji nije bio uključen u ovo istaživanje.

Ako ništa drugo, ovi rezultati ukazuju na to da su trenutne procene izloženosti mikroplastici verovatno nedovoljno reprezentativne, dodaje Kofin, citirajući studiju za koju veruje da je utvrdila najprecizniju procenu u istraživanju koje su sproveli istraživači sa holandskog Univerziteta Vageningen.

„U studiji koja je urađena na Medicinskom fakultetu u Njujorku se ne uzima u obzir i mikroplastika koja se taloži u unutrašnjim organima“, napominje Kofin, jer smatra da naše telo sigurno ne uspeva da izluči svu količinu unetih čestica, pa je ukupan nivo verovatno mnogo viši, što tek treba da se utvrdi u narednim istraživanjima.

Kofin zamera i to da je istraživačima tokom analize moglo da se dogodi da kontaminiraju uzorke, onih uzetih iz pelena na primer, ili samom opremom koju su koristili. Pored toga, analitička metoda koja se koristila za izračunavanje mase mikroplastike u fecesu, prema Kofinu, relativno je neuobičajena i do sada nije prošla čvrstu validaciju.

Sve u svemu, izloženost i opasnosti mikroplastike po ljudsko zdravlje još uvek nisu dovoljno shvaćene, ali Kofin smatra da je ova studija pružila preko potrebne preliminarne podatke.