Ilindan

Sveti Ilija je starozavetni prorok. Rodom je iz Tišbe, mesta na istočnoj obali reke Jordan, a njegovo ime se na hebrejskom prevodi kao „Moj bog je Jahve".

Predanje govori da nije umro, već da je ognjenim kolima živ uznet na nebo. Poznata je priča da kada se Sveti Ilija vozi po oblacima, tada pod točkovima njegovih kola sevaju varnice u kojima su upregnuti hitri i ognjeni konji. Za Svetog Iliju se vezuju vremenske nepogode - obilne kiše ili suše, munje i gromovi. U narodnom verovanju, uz ime je dodat naziv „gromovnik" jer zapoveda gromovima, ali i štiti od oluje i vatre.

Primetne su sličnosti sa osobinama slovenskog boga Peruna jer je i on upravljao munjama i gromovima.

Primera radi, ako bi na Svetog Iliju grom udario u drvo, verovalo se da je grom gađao đavola koji se tu sakrio, pa zbog toga niko nije želeo da poseče takvo drvo niti da njime založi vatru. Rasprostranjeno je verovanje da su sestre Svetog Ilije Ognjena i Blaga Marija, koje se takođe praznuju u letnjem običajnom ciklusu - 30. jula i 4. avgusta po novom kalendaru.

U naučnim radovima iz etnologije u kojima su zabeleženi narodni običaji nailazimo na podatak da je na Svetog Iliju seosko domaćinsko trebalo da zakolje petla „godišnjaka" ukoliko ga ima. Ako se to ne uradi, verovalo se da neko iz kuće mora umreti, tj. da će ga petao nadživeti - ako pređe Svetog Iliju, ubije gazdu. Petla uglavnom kolje domaćica kuće. Drugi običaji nalažu da se na Sv. Iliju ne izvode seoski radovi da se ne bi navukao gnev svetitelja, a ako grmi, da će orasi i lešnici biti crvljivi.

Iako se na pijaci i pre praznovanja Svetog Ilije može kupiti mladi kukuruz, postojao je običaj da se na dan praznika kukuruz prvi put kuva i jede u toj godini. U nekim selima su se na Ilindan održavali vašari. Isto tako, do Svetog Ilije se nije jelo belo grožđe. Veruje se da med koji se vadi na Ilindan ima posebna lekovita dejstva.

Poznata je izreka „Posle Svetog Ilije sunce sve milije" jer praznik najavljuje odlazak leta.

Sveti Ilija Gromovnik, kako se u narodu zove, slavi se kao krsna slava, ali se tada ne kuva žito jer, kao što je pomenuto, smatra se da je i danas taj svetitelj živ.