Mumije papagaja – dokaz široke trgovinske mreže u prehispanskom Čileu

Naučnici su do ovog otkrića došli pošto su analizirali ostatke ptica pronađene na najsuvljem mestu na Zemlji - u čileanskoj pustinji Atakama. Izvorno stanište ptica, Amazonija, udaljeno je oko 500 kilometara i ima mnogo vlažniju klimu.

Karavanska ruta preko Anda

Glavni autor istraživanja Hose M. Kapriles, antropolog sa Državnog univerziteta Pensilvanija, datira starost mumija ptica u razdoblje između 1100. i 1450. godine, kada je zabeležen porast trgovine u regiji. Tada su karavani lama prenosili robu preko Anda. „Neverovatna je činjenica da su žive ptice transportovane preko planina visokih 3000 metara", kaže Kapriles. „Morali su da ih prenesu preko ogromnih stepa, po hladnom vremenu i po teško prohodnom terenu do Atakame. I morale su da ostanu žive."

Prevoz ptica preko tako nepristupačnog terena bio je moguć zahvaljujući sposobnosti vođa karavana. „Oni su morali dobro da poznaju ekološki karakter prirodnih staništa ptica i kako da ih održe u životu tokom dugog putovanja", kaže Kapriles.

Nadovezujući se na ranija istraživanja, nova studija pokazuje da su karavanske rute opstajale čak i dok se region politički cepao na manje centre lokalne vlasti.

Pasji život egzotičnih ptica

Kapriles i kolege ispitali su mumije ptica i perje koji se čuvaju u muzejima severnog Čilea. Otkrili su da su ptice jele isto što i seljaci koji su ih kupili. To dokazuje da su životinje živele na novom staništu duže vreme. Većina ptica mumificirana je u periodu između pada kulture Tivanaku, koja je vekovima vladala tim područjem, i uspona Inka.

Mumije ptica obično su nalažene u grobovima ljudi. Znatan broj njih otkriven je na groblju u Piki, gradu-oazi koji je služio kao centar trgovine. Mnoge ptice su mumificirane sa široko otvorenim kljunom i izbačenim jezikom. Drugima su krila bila raširena kao da lete. „Nemamo ideju zašto su tako mumificirane", izjavio je Kapriles. „Očuvane su u dobrom stanju zato što im je utroba izvađena kroz kloaku. Često su bile umotane u tkanine ili vreće", dodao je.

Antropolozi misle da su ljudi držali ptice kao egzotične kućne ljubimce čije je perje bilo cenjeno u izradi šešira i ukrasa za glavu. „Neke od ovih ptica nisu živele srećnim životom", veruje Kapriles. „Čuvali su ih zbog perja, koje bi im očupali čim poraste."