Idemo! – šest stvari koje treba da znate o Gagarinovom istorijskom letu

Decenijama kasnije, sovjetske vlasti čuvale su mnoge detalje u tajnosti, a evo šest stvari koje treba da znate o ovom istorijskom letu.

Idemo!

Sposobni radnik u čeličani, Gagarin je odabran među hiljadama kandidata nakon što je prošao rigorozna testiranja potrebna za let u svemir. On i još jedan kandidat, German Titov, pokazali su izuzetnu fizičku i psihičku izdržljivost, ali su komunističke vlasti odabrale Gagarina zbog njegovog skromnog porekla.

Osim odličnih rezultata, Gagarin se takođe izdvojio i po tome što se, navodno, pre ulaska u letelicu „Vastok“ izuo, što je običaj u Rusiji pre ulaska u dom.

Pre nego što je 12. aprila 1961. godine poleteo sa kosmodroma Bajkonur u Kazahstanu, viknuo je svoje prepoznatljivo: „Pajehali“ (Poehali), što na ruskom znači „idemo“.

Tri saopštenja i suvozač

Koliko je let bio rizičan, najbolje potvrđuje to što su pripremljena tri saopštenja za medije – jedno u slučaju pozitivnog ishoda i dva za slučaj neuspeha. Sreća je, ipak, bila na Gagarinovoj strani tog 12. aprila.

Let je trajao 108 minuta, koliko je „Vastoku“ trebalo da napravi krug oko Zemlje.

Zanimljivo je i to da je Gagarin zapravo bio suvozač u „Vostoku“. Letelicom je upravljano automatski, pošto medicinsko osoblje i konstruktori letelice nisu bili sigurni kako će čovek reagovati na bestežinsko stanje, pa su ručne kontrole bile zaključane kako Gagarin ne bi sam upravljao letelicom  

Umalo da nije ostao deset dana gore

Osim desetina tehničkih problema, letelica je takođe ušla u Zemljinu orbitu na mnogo većoj visini nego što je planirano.

U slučaju da kočioni sistem nije proradio, Gagarin bi morao da čeka u „Vastoku“ dok ne bi sam, pod uticajem gravitacije, počeo da pada. Uprkos tome što je letelica bila snabdevena sa zaliha hrane i kiseonika za deset dana, veća visina na kojoj se našao značila je da bi Gagarinu nestalo zaliha pre nego što se vrati.

Srećom, kočnice su radile.

Nisam špijun!

Gagarin je sleteo daleko od planirane lokacije – iz svoje kapsule je iskočio na visini od 7 kilometara iznad regiona Saratov u južnoj Rusiji.

Sleteo je na polje gde je ugledao devojčicu i njenu baku koje su okopavale krompir.

U narandžastom kosmonautskom odelu i sa belom kacigom na glavi, dugo se mučio da im objasni da nije strani špijun.

Tradicija uriniranja

Po pričama, pre nego što je poleteo Gagarin je zamolio vozača autobusa koji ga je vozio do lansirne rampe da stane da bi mogao da izvrši malu nuždu, a kada ovaj nije stao, Gagarin se olakšao na zadnju desnu gumu.

I ostalo je, što bi se reklo, istorija. Godinama i decenijama kasnije ruski kosmonauti ponavljali su ritual pre lansiranja u svemir, ali bi ustanovljena tradicija mogla uskoro zauvek da nestane. Novo dizajnirano rusko svemirsko odelo iz 2019. godine nema šlic, a previše je teško da bi moglo da se brzo skine.

Čovek iza Gagarina

Iako je Gagarin postao senzacija u SSSR-u i čitavom svetu, godinama niko nije znao ništa o čoveku koji je vodio sovjetski program za istraživanje svemira – Sergeju Koroljovu.

Sergej Hruščov, ruski inženjer i sin sovjetskog premijera Nikite Hruščova, tvrdi da je komitet za dodelu Nobelove nagrade pokušao da Koroljovu dodeli prestižno priznanje, ali da su sovjetske vlasti to odbile.

Koroljovljev identitet je držan u takvoj tajnosti, da mu je ime otkriveno tek nakon smrti 1966. godine.

Pod njegovim vođstvom, Sovjetski Savez ne samo da je poslao prvog čoveka u svemir, već kasnije i prvu ženu, a sovjetski kosmonauti obavili su i prvu svemirsku šetnju.