Kako su životinjske kosti rešile problem toplote, i omogućile misiju ka Suncu

U okviru zajedničke misije sa Nasom, Evropska svemirska agencija lansirala je letelicu „Solar orbiter" u februaru 2020. godine i nedavno je završila prvu misiju.

Sa udaljenosti od nešto manje od 77 miliona kilometara „Solarni orbiter" fotografisao je našu zvezdu. 

Ipak, za uspešan rad, bilo je potrebno omogućiti da letelica bude u stanju da podnese vrlo visoke temperature koje tope olovo, kao i 13 puta veće zračenje od onog koje doseže do površine Zemlje.

U početku je agencija tražila konvencionalna rešenja, zasnovana na metalima i ugljeničnim vlaknima, ali ona nisu bila dovoljno dobra, menadžer projekata za „Solar orbiter". Umesto toga, odgovor je pronađen u materijalu koji datira iz kamenog doba.

Nakon što je ESA objavila poziv za rešenja, obratila joj se irska kompanija za biotehnologiju ENBIO. U toj kompaniji su inače razvili  tehniku nanošenja sintetičkih obloga od veštački napravljenih kostiju na ortopedske i zubne implantate, kako bi ih telo pacijenta lakše prihvatilo.

Budući da je tehnika smanjila težinu obloga, i sprečila probleme poput ljuštenja, ENBIO je smatrao da bi to moglo biti korisno za titanijumske površine „Solar orbitera".

Ali sintetička kost je bila svetle boje i ispitivanja su pokazala da će potamneti nakon dužeg izlaganja sunčevoj svetlosti.

Zato je rešenje u vidu crnog premaa značio logično, jer će moći da upije sunčevu energiju kao toplotu, a zatim da ih emituje u svemir.

„Pokušao sam da obojim koštani prah kako bih ga učinio crnim, ali to nije bilo uspešno", rekao je Džon O'Donahju, osnivač kompanije ENBIO.

Umesto toga, razmišljao je kako da obezbedi i primeni crni prah od pravih kostiju.

„Setio sam se da sam kao dete čitao da su ljudi u pećinskoj umetnosti koristili drveni ugljen i, u nekim slučajevima, spaljene životinjske kosti, jer bi njihov kraj bio poput bojice i mogli bi da crtaju po zidovima", rekao je O'Donahju.

Ubrzo je nabavio malo spaljenih životinjskih kostiju koje su bile pretvorene u prah i ESA je utvrdila da je taj materijal idealan za solarnu misiju.

Pored toga što je crne boje, u materijalu nije ostalo ništa zapaljivo, pa kad se zagreje, ne ispušta gasove koji bi mogli oštetiti svemirsku letelicu, objasnio je Marirodriga.

Dobijeni premaz, nazvan je „solarblek", i sada pokriva oko petine površine „Solar orbitera", i održava njegove najosetljivije delove na sobnoj temperaturi, dok upija ogromne količine toplote.

„Solar orbiter" je kompaniji zaradio nekoliko miliona evra, a izum je ESA primenila i na druge misije.

Ovaj specijalni premaz, kako kaže O'Donahju, može naći primenu, između ostalog, u automobilskoj, metalnoj, grejnoj i energetskoj industriji, ali da je trenutni fokus - njegova primena izvan ove planete.

Iako će njegova glavna misija početi tek u novembru, prošlog jula „Solar orbiter" je poslao slike Sunca snimljene u njegovoj blizini, kraćoj nego ikada pre.

„Cilj misije je dobro razumeti procese u kojima Sunce stvara i kontroliše heliosferu (područje oko Sunca) i zašto se sunčeva aktivnost vremenom menja", rekao je Garsija Marirodriga.