Čitaj mi!

Miomir Korać: Zašto Viminacijum danas nije naseljen, šta on to krije

Krajem prošle godine objavljena je monografija „Viminacijum grad i legijski vojni logor“ na engleskom, sa rezimeima na nemačkom, francuskom, italijanskom, španskom i srpskom jeziku. Autor knjige je dr Miomir Korać, svetski cenjeni arheolog i dugogodišnji rukovodilac istraživanja na lokalitetu Viminacijuma.

Monografija o Viminacijumu, glavnom gradu i vojnom logoru rimske provincije Mezije Superior čiji se ostaci nalaze ispod sela Stari Kostolac i Drmno, nedaleko od Požarevca, namenjena je istoričarima i arheolozima, svetskim i domaćim naučnim institucijama.

Sve rezultate po kojima je Viminacijum postao svetski poznat, i s pravom se našao na preliminarnoj listi Uneskove svetske baštine, Miomir Korać je uklopio u priču o Viminacijumu – njegovoj istoriji, prvim istraživanjima i savremenim metodama kojima se neprekidno otkrivaju novi nalazi. Profesor Korać smatra da će ovaj arheološki lokalitet za 40 do 50 godina biti ako ne najznačajniji, onda svakako među najznačajnijim lokalitetima na svetu.

„Naučnici moraju, s vremena na vreme, kako se to slikovito kaže, da stave glavu na panj. Dakle, da kažu nešto akribično, što nije baš tako lako dokazivo u pravom naučnom smislu reči, ali što vam se učini kroz sve one stvari koje ste prošli. Ti nalazi koji tako izlaze na svetlost dana iz Viminacijuma govore nešto“, kaže Korać.

Mnogi tvrde da je ova „ledina“ Eldorado za istraživače, a s druge strane, ti otkriveni  predmeti pričaju jednu svetsku priču. Kada se sve sabere i pogleda, možda je isuviše slobodno reći da će za pola veka možda biti jedan od najznačajnijih lokaliteta, ali nije teško pretpostaviti da će možda i biti, dodaje arheolog.

Viminacijum neće biti čuven po očuvanosti svojih zidova, jer po svetu ima daleko očuvanijih arheoloških lokaliteta koji svakoga fasciniraju svojim izgledom, već po podacima koje će nam dati.

Prošle godine je bilo mnogo novih otkrića na tom lokalitetu. Jedan od njih su i brodovi koji nam svedoče kako su pre dve hiljade godina ljudi plovili Dunavom. Zatim je pronađeno sedište glavnokomandujućeg u Viminacijumu. Otkriveni su i grobovi koji mnogo govore o načinu sahranjivanja, o tome kako su ti ljudi živeli i čemu su se radovali, za čime su tugovali.

„Arheologija sve više postaje nauka koja rekonstruiše nešto. Vi sad tražite tu šta je to do nivoa, da upotrebim jednu možda tešku reč, do nivoa metafizike. Zašto je taj predmet tu? Koju namenu je imao? Šta je neko mislio koristeći taj predmet?“, dodaje profesor Korać.

Prostor koji zauzima Viminacijum veći je od Pompeje. Ovo mesto izdvaja i činjenica da se ne nalazi ispod današnjeg grada, kao većina lokaliteta iz rimskog perioda.

Takođe, nalazi hrišćana su obogatili saznanja o ovom lokalitetu, jer se hrišćanski i paganski grobovi nalaze jedni pored drugih. To znači, da ako su u smrti zajedno, sigurno je da su i u životu živeli jedni pored drugih.

„To nas opet uči nečemu. Živite sa svojim susedom, po bilo kom osnovu. Živite u saglasju sa njime“, ističe gost Jutarnjeg programa.

Nažalost, pojedini arheološki lokaliteti nisu zaštićeni i izloženi su različitim oblicima devastacije i krađe. Profesor Korać smatra da je važno da arheolozi odrade svoj posao i predstave lokalitet javnosti. Onda će biti manje mogućnosti da neko skvrnavi kulturno blago.

„Važno je da je arheologija postala poslednjih godina vidljiva za državu. Važno je da država shvati da je to takođe disciplina koja donosi ekonomski prosperitet jednoj zemlji. Setimo se samo Grčke i Turske, da ne pominjemo Francusku i Italiju koje su bogate svim tim sadržajima iz raznih perioda. Dakle, mi treba da krenemo putem da to pokažemo i sebi i drugima. Mislim da ćemo onda biti bolji i u svojim i u tuđim očima“, napominje dr Miomir Korać, na kraju gostovanja u Jutarnjem programu.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">