Prve zvezde i galaksije starije nego što smo mislili

Nastanak prvih zvezda i galaksija odigrao se ranije nego što se do sada mislilo. Evropski tim astronoma nije pronašao nikakve dokaze o postojanju prve generacije zvezda tokom perioda od 500 miliona do milijardu godina nakon velikog praska.

Istraživanje prvih galaksija i dalje predstavlja veliki izazov za moderne astronome. Još ne znamo kada i kako su prve zvezde i galaksije u univerzumu nastale. Na ova pitanja se pokušava dobiti odgovor kroz "deep imaging" posmatranja teleskopa „Habl“.

Astronomi su tako u stanju da gledaju univerzum sve do 500 miliona nakon velikog praska.

Tim evropskih istraživača, predvođen Rahanom Batavdekar iz Evropske agencije za istraživanje svemira (Esa), proučavao je prvu generaciju zvezda u ranom univerzumu.

Ove zvezde su nastale od prvobitne materije koja je nastala u velikom prasku. Sastojale su se samo od vodonika, helijuma i litijuma – jedinih elemenata koji su postojali pre nego što su procesi u jezgrima ovih zvezda stvorili teže elemente, poput kiseonika, azota, ugljenika i gvožđa.

Batavdekar i njen tim su posmatrali rani univerzum od 500 miliona do milijardu godina posle velikog praska proučavajući grupu galaksija MACS J0416 i njeno paralelno polje uz pomoć teleskopa „Habl“, zajedno sa dodatnim podacima dobijenim od Nasinog svemirskog teleskopa Splicer i zemaljskog Velikog teleskopa Evropske južne opservatorije.

„Nismo pronašli nikakve dokaze o postojanju prve generacije ovih zvezda u tom kosmičkom vremenskom intervalu“, rekla je Batavdekar.

Ovi rezultati pokazuju da se najranija formacija zvezda i galaksija odigrala mnogo ranije nego što se može ispitati teleskopom „Habl“, što ostavlja prostor za dalja istraživanja sa budućim svemirskim teleskopom „Džejms Veb“.