„Habl“ nam poklonio još jedan predivan snimak iz svemira za svoj 30. rođendan

Kako bi obeležili tri decenije od kako je poslat u svemir, tim istraživača zadužen za svemirski teleskop „Habl“, objavio je zadivljujuće snimke dve magline u velikom Magelanovom oblaku, manjoj galaksiji, 163.000 svetlosnih godina udaljenoj od našeg Mlečnog puta.

Na fotografijama se vidi crvena maglina NGC 2014, a svetle, novoformirane zvezde u njenom srcu su 10 do 20 puta veće od Sunca, navodi Nasa. Plava maglina, NGC 2020, nastala je kada je zvezda 200.000 puta veća od našeg Sunca izbacila ogromnu količinu gasa.

Astronomi su ovu scenu nazvali „Kosmički greben“ jer podseća na podvodni svet.

Gradnja svemirskog teleskopa, koji je dobio ime po astrofizičaru Edvinu Hablu, koji je prvi pružio čvrste dokaze da se svemir širi, započeta je 1977. godine. Zbog katastrofe „Čelendžera“ iz 1986. godine lansiran je sa zakašnjenjem, međutim već posle prvih snimaka, ispostavilo se da sa „Hablom“ nešto nije u redu.

Čekalo se još tri godine kako bi se ispravila greška u njegovoj optici, posle čega su konačno nastale fotografije zadivljujućeg kvaliteta dalekih svemirskih tačaka koje su značajno promenile predstavu o svemiru.

„Habl“ je težak oko 10 tona i veličine je manjeg autobusa. Energiju dobija iz solarnih panela, ima dve antene za prijem naredbi sa Zemlje i za slanje podataka na Zemlju. Opremljen je sistemom za ispravljanje položaja i preciznim žiroskopima koji omogućavaju vrlo precizna merenja. Pomoću četiri instrumenta može da snima u rasponu od infracrvenog pa sve do ultraljubičastog dela spektra.

Ovaj jedinstveni svemirski teleskop je na mnoge načine izmenio ljudsko razmišljanje o svemiru i doneo je revoluciju u modernu astronomiju i to ne samo kao vrlo dobar instrument, već i kao stalan podsticaj novim istraživanjima.

Neki misle da je „Habl“ najvažniji naučni alat ikad proizveden, a i posle 30 godina postojanja još uvek je daleko od penzije. Pod kontrolom je Američke svemirske agencije Nasa i Evropske svemirske agencije (Esa).

Samo tokom prošle godine podaci dobijeni sa „Habla“ korišćeni su u gotovo hiljadu naučnih radova.

broj komentara 21 pošalji komentar
(subota, 09. maj 2020, 08:32) - Dr.Top [neregistrovani]

@Poklon

Na svaki članak o nauci na ovom portalu, javljaju se neki komentatori koji u naučnim dostignućima vide konkurenciju Bogu.

(petak, 08. maj 2020, 05:45) - Dragan [neregistrovani]

Poklon

"Хабл" нам поклонио предивне фотографије, а Бог нам подарио предивни свемир. Кога ли ће мо славити, коме ће мо се дивити?

(ponedeljak, 04. maj 2020, 19:55) - Dr.Top [neregistrovani]

Za Laika, Karla &Co.

Od kad je sišao sa drveta, čovjek svakim danom sve više saznaje i dalje istražuje. Ali to što danas znamo je samo kap vode u moru onoga što još ne znamo. Mi i ne znamo šta sve ne znamo.
Na neka pitanja jednostavno nema još odgovora.
Onima koji traže odgovore moramo odati poštovanje, pa i onda kada odgovore ne uspiju da nađu.

(nedelja, 03. maj 2020, 23:59) - anonymous [neregistrovani]

klasično širenje

Objasni nam to neklasično širenje.

(nedelja, 03. maj 2020, 16:25) - Karlo [neregistrovani]

Hubble

Habl je prevara, ne postoji, nama doturaju CGI slike..............zemlja je ravna

(nedelja, 03. maj 2020, 15:35) - anonymous [neregistrovani]

@@Hvala na objasnjenu

У чему се шири, дал ни у чему јер је сав простор везан само за њега или има нешто даље, све су то тезе које ће бити потврђене или оборене, и не вреди даље дискутовати о томе. Али да се шири, то је чињеница и ту се прича завршава. И управо је Едвин Хабл, човек по коме је овај телескоп добио име, човек који је први доказао да се рецесиона брзина галаксија повећава са њиховим удаљеностима од Земље - просто речено, свемир се шири. И овај телексоп, осим прелепих слика, нам је донео и те податке. Мало мање паметовања, мало више одмарања када се то може...

(nedelja, 03. maj 2020, 14:10) - anonymous [neregistrovani]

@Hvala na objasnjenu

Kao da pitate sta je bilo pre vremena. Nema u cemu da se siri jer to nije klasicno sirenje.

(nedelja, 03. maj 2020, 09:50) - anonymous [neregistrovani]

"ni u cemu"

Hvala na objasnjenju.

(nedelja, 03. maj 2020, 02:42) - anonymous [neregistrovani]

@Svemir se siri

Nerelevantno vam je pitanje. Svaka tacka u svemiru se udaljava jedna od druge - pokazuju i crveni pomak, i drugi faktori pozadinska zracenja, ili analiza rasporedele vodonika u svemiru. A u cemu se to desava - ni u cemu. Postoji jedan lep Lambda CDM model koji mozete da proucite. A i ima jedna institucija zvana Fizicki fakultet koji ce vas kroz niz godina lepo nauciti svim stvarima. Samo mi se cini sa to ipak nije vas fah...

(nedelja, 03. maj 2020, 00:12) - Milutin [neregistrovani]

Habl od greske do tiumfa

Koliko ja znam "habl" je imao gresku u proizvodnji ali nakon popravke je usledio veliki uspeh.. Sto se tice sirenja svemira tu bas nista neznam ali mislim da se ovde radi vise o sirenju saznanja o svemiru. uzmi te u obzir brzinu svetlosti i vreme koje treba da ta svetlost stigne do teleskopa, Svetlos je nesto najbrze sto covecanstvo poznaje a sem toga nam omogucava da nesto vidimo sto se desilo u proslosti. Koliko ja znam rastojanje u svemiru se mere u svetlosnim godinama (na primer od nekoliko stotina do nekoliko desetina hiljada godina). Nesti trenutak koji se desio recimo covecansto je recimo promasilo da vidi sa teleskopima sa zemlje (Oblacnost, magla itd) ali zato je habl uspeo da zabelezi. unapred se izvinjavam zato sto bas nisam strucnjak za teleskope i astronomiju pa ne zamerite uglavnom tako ja to vidim.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">