Mali saveti za veliki napredak kod dece sa smetnjama u razvoju

Postaju i oni „terapeuti amateri“ koji u trci od svog posla do detetove predškolske ili školske ustanove, od pregleda psihologa, defektologa, neurologa, psihijatra, otorinolaringologa do magnetne rezonance, i svakako i alternativne medicine, gotovo da nemaju mnogo vremena da budu ono što jedino jesu - roditelji.

Vanredno stanje sada traži od roditelja redovno stanje. Defektolozi predlažu da iskoriste ovo vreme i podstiču razvoj deteta usmeravanjem pažnje, podrškom u svakodnevnim aktivnostima, zadovoljavanjem osnovnih potreba, sa ciljem dostizanja najvećeg nivoa samostalnosti kod deteta.

Obrazovanje u kućnim uslovima iziskuje potrebu da usmeravate pažnju deteta na zadati sadržaj - obrazovani program na televiziji ili drugu vrstu sadržaja vezanu za obrazovanje, upozoravaju u humanitarnoj organizaciji Dečje srce.

„Ukoliko dete ima otežanu orijentaciju, usmeravajte ga na sadržaje u domaćinstvu, na mašine, aparate i njihovu primenu. Učite sa detetom da upotrebljava aparate. Budite inovativni, inicirajte da spremate obroke zajedno sa detetom, usmeravajte ga prilikom pripreme i serviranja obroka“, savetuje Sašenka Mirković, diplomirani defektolog.

Dobro je podstaknuti dete da odlaže odeću i obuću pri tom da to radi na adekvatan način i mesto. Prilikom oblačenja treba uvek pokušati uključiti dete u proces oblačenja, koliko god ono moglo da učestvuje.

Ukoliko dete ne razlikuje prednju od zadnje strane na garderobi ili lice od naličja, potrebno je obeležiti prednju stranu majice nekom aplikacijom ili znakom i učiti dete da ta aplikacija treba da se vidi kada majicu obuče.

Isto je i za donje delove garderobe. Zakopčavanje dugmića i rajsferšlusa dete će najbolje naučiti tako što će prvo oblačiti lutku. Zato, ponovo naglašava naša sagovornica, igrajte se sa decom. Za kratko vreme ona mnogo toga mogu usvojiti.

Ukoliko je dete već usvojilo neke neadekvatne ili nepravilne obrasce ponašanja, to neće proći samo od sebe.

„Kada želimo odvići dete od loše stečenih navika, moramo znati da je proces odvikavanja jednako dug kao i period koji je bio potreban da se ova navika stekne. Svako odvikavanje zahteva i adekvatnu kompenzaciju za ono što osobi uskraćujemo“, kaže naša sagovornica.

Svojim ponašanjem treba uvek da davati primer detetu

Kada dete baca igračke, rastura ih i ruši, potrebno je biti istrajan u tome da ih pokupi sve, a takođe i obećati detetu da će nakon toga imati svoju omiljenu aktivnost.

Ne treba nuditi detetu uvek sve igračke koje postoje u kući. Poželjno je skloniti deo igračaka da nisu dostupne neko vreme i praviti smenu igračaka kada se oseti da su igračke sa kojima se trenutno dete igra, počele da dosađuju.

Ukoliko se detetu nešto obeća, treba biti dosledan i ispuniti dato obećanje. Ukoliko se ne ostvari obećano, dete gubi poverenje i teško će sledeći put poverovati i ispuniti ono što se od njega očekuje.

Često se dešava da deca imaju potrebu za komunikacijom sad i odmah. Dešava se da više puta zaredom postavlja isto pitanje, bez obzira kakav će odgovor biti. Može da ima potrebu za dodirom, zagrljajem ili nekim drugim kontaktom, isto sad i odmah.

„To je prolazna faza kod dece i mladih u pubertetu, i komunikaciju tog tipa je potrebno odložiti - na primer, zagrlićemo se čim uradimo ovaj zadatak do kraja“, kaže Sašenka Mirković. 

Deci koja imaju kratkotrajnu pažnju, potrebno je češće menjati aktivnosti, a da sve te aktivnosti imaju sličan sadržaj koji vodi ka istom cilju (npr. crta svoju porodicu, zatim peva pesmu „Jedan, kad si sam“, a onda razgovara o onome što je radio).

Važno je prepoznati trenutak kada detetu neka aktivnost dosadi i pre nego što dete odustane od nje, smeniti je nekom novom aktivnošću.

Ukoliko dete ima kratkotrajnu pažnju, zadaci bi trebalo da budu kratki po svom trajanju, ali dinamični. Potrebno je otkloniti ili minimalizovati sve što može da ometa čula i nepotrebno skreće detetovu pažnju (buka, neprijatni mirisi, svetlo...).

Konkretni saveti 

Ne davati detetu istovremeno više naloga, ukoliko nije u mogućnosti da izvršava višestepene naloge, već pojedinačno jedan za drugim, onim redom kojim ih izvršava.

Neka dete obavlja jednu po jednu aktivnost. Izvršavanje više aktivnosti istovremeno, pojačava detetovu hiperaktivnost a slabi pažnju i koncentraciju.

Deca imaju potrebu za pažnjom, što veoma često ne znaju na adekvatan način da ispolje. Neretko se može desiti da se samopovređuju, vrište, svlače, kako bi je dobili. Sprečite to i pružite im optimalnu pažnju, ističe naša sagovornica.

Kada se deci daju zaduženja, potrebno je napraviti ravnopravnu podelu obaveza među svim članovima zajednice. Nije dobro potcenjivati dečje sposobnosti dodeljujući im poslove čiju težinu su oni odavno prevazišli.

Kako bi se deca uključila i duže zadržala na aktivnostima potrebno je objasniti i pokazati im na koji način se nešto radi.

„Ohrabrujte dečje izbore, poštujte dečje dobre odluke, ugradite želje i interesovanja dece u dnevni plan aktivnosti, i sve će biti u redu“, zaključuje naša sagovornica.