Луткица лабубу је свуда, али зашто су неизбежне и њене копије

На прометној пијаци у малом граду кинеске провинције Хебеј, лабубу више није жељени колекционарски предмет изложен у стакленим витринама. Лутке се третирају као кромпир или купус, бацају се у десетинама у велике пластичне кесе или се гомилају у пртљажнике аутомобила да чекају да буду продате.

Међутим, то није оригинални лабубу, лутке компаније „Поп март“ које су последњих месеци стекле култни статус, већ такозвани лафуфу, што је шаљиви назив за низ фалсификата. Љубитељи популарне луткице копије зову и лагого, лабаба и лапупу.

Прошлог месеца, кинекси произвођач играчака „Поп март“ пријавио је запањујући пораст профита од скоро 400 одсто у првој половини године, преноси Си-Ен-Ен.

Упркос упозорењима из више земаља купцима да их не купују, продаја лафуфуа је такође порасла, инспиришући поплаву мимова, смешних клипова и влогова након распакивања.

Већину лафуфуа производе мале фабрике у кинеским провинцијама Гуангдонг и Хебеј и продају се у великим количинама, како у земљи тако и у иностранству.

Власти у Сједињеним Америчким Државама и у Великој Британији упозориле су потрошаче да су фалсификоване луткице лабубу лоше направљени и да могу садржати ситне делове који се лако могу одвојити попут очију, руку и стопала, а представљају озбиљну опасност од гушења за малу децу.

Кинеске власти такође покушавају да их повуку са тржишта. Заплењено је више од 1,8 милиона лутака које су биле намењене извозу од почетка ове године.

Хвалећи лабубу као кинеску причу о успеху, кинески државна агенције Синхуа наводи да иновације у земљи еродирају „раскошно ширење 'фалсификата' и 'копија'“.

„Без строге заштите интелектуалне својине, неће бити одрживе конкурентности у иновацијама.“

Зашто лафуфу?

„Они су најслађа, најружнија ствар коју сте икада видели“, каже 50-годишња Данијела Орес, самохрана мајка из Тексаса, која је недавно од 11-годишње ћерке добила луткицу лафуфу са осветљеним ушима чија је цена била 20 долара на локалној бувљој пијаци.

Породица Орес је луткици чак наденула име Гери и он је сада званично део породице.

„То је најглупља ствар јер имам 50 година и немам времена у животу за играчке, али то је само ова слатка мала крзнена... знате на шта ме подсећа? На ружне бебе!“, каже Данијела за Си-Ен-Ен.

Људи су привучени лафуфу магијом из једноставних разлога: толико су ружне да су слатке, њихов шарм, као и њихове необичне карактеристике попут певања и плеса (што су опције које чак ни оригинал нема) и можда најважније – цена. Лафуфу обично кошта само десетину суме која се мора издвојити за званичне верзије лутке.

„Волим да тражим лажне јер лажне лутке заправо раде ствари које праве не раде – певају и плешу!“, објашњавају у породици Орес.

За Мао Мао, 29-годишњу посластичарку из кинеске провинције Фуђијан, вредност лабубуа проистиче искључиво из популарности бренда, а трошење великих количина новца на њега делује као бацање тешко зарађеног новца у капиталистички одвод.

„Нервира ме прича са надуваном ценом лабубуа. Првобитна цена је била 99 јуана (12 евра). Зашто бих плаћала више од те цене због популарности?“, каже. „То је само лутка.“

Ни обичних ни најпопуларнијих „нема на залихама“

На „Поп мартовом“ веб-сајту намењеном кинеском тржишту, плишана луткица на привеску за који се не зна како изгледа кошта 99 јуана (12 евра), док се верзије ове играчке које нису „мачка у џаку“ најчешће продају за око 499 јуана (60 евра). Популарније верзије су још скупље. И за све пише да их „нема на залихама“.

Цене на секундарном тржишту су застрашујуће. Плишани привезак за који се не зна како изгледа (што је посебно занимљиво љубитељима лабубуа) – који на сајту произвођача кошта 99 јуана (12 евра) – продат је за 1.400 јуана (167,5 евра) на кинеској платформи за куповину Dewu. Луткице из нове серије, првобитне цене 199 јуана (24 евра), препродата је за више од 2.000 јуана (скоро 240 евра).

У САД, званичне малопродајне цене су у просеку око два пута веће од оних у Кини, што подстиче продају половних лабубуа.

„Морамо да идемо на Фејсбуков Маркетплејс и морате да познајете некога ко познаје некога. Дакле, заправо плаћате за прилику да је купите. Они ће купити велика паковања, а затим ће продавати једну по једну, сваку за 60 долара“, жали се Данијела Орес, мама из Тексаса.

Данијела разуме да многи корисници друштвених мрежа следе познате личности које каче лабубу луткице на своје биркинке, како би показали да припадајутој  статусној групи и да би пратили тренд. Али за њу, лафуфу се вратила суштини лутке – играчки.

„Не желим да будем део тог тренда Биркин и лабубу; желим да будем део тренда лафуфу и Биркин из Волмарта“, објашњава Данијела.

Уносан посао

Један произвођач играчака у Донгуану, у провинцији Гуангдонг, рекао је за Си-Ен-Ен да је, на врхунцу потражње у јулу, продао између 150.000 и 160.000 лажних лабубу играчака и остварио профит око два милиона јуана (240.000 евра).

„Много заинтересованих једноставно није могло да дође до лабубуа, чак ни они који су се јако трудили. Зато су се окренули лафуфуу“, рекао је менаџер продаје у фабрици, који је желео да остане анониман.

Менаџер је истакао да се лажне лабубу играчке из њихове фабрике испоручују широм Кине, као и у Европу и Југоисточну Азију, али да највећи део одлази у Сједињене Америчке Државе, где иде 40 одсто извоза фабрике.

Кина остаје главни светски извор фалсификованих производа, упркос томе што власти пооштрававају казнену политику уз кривично гоњење.

Само у САД, фалсификована роба пиратерија из Кине чинила је 84 одсто вредности и 90 одсто количине такве робе коју су амерички званичници запленили 2023. године.

Прошле године, Врховно народно тужилаштво Кине известило је о кривичном гоњењу 21.404 особе због производње и продаје фалсификоване и робе лошег квалитета. Међутим, поплава фалсификата не показује знаке успоравања.

Фабрика у Донгуану производи не само „лабубу“, већ и варијанту под називом „лагого“. Реч је о лутки која изгледа као лабубу али и пева, плеше и има уши или лице које светли. Продаје се за само 18,8 јуана (око 2,25 евра). Птражња је велика и месечна продаја достиже 30.000 до 40.000 комада, наводи менаџер продаје.

Ипак, директор фабрике је истиче да постоји јасна граница између две лутке: „Лагого очигледно није лабубу. Али лафуфу изгледа скоро исто, а то се тиче интелектуалне својине, што је сасвим друга прича. Влада се обрачунава са пиратеријом и поштује права бренда“.

Лафуфу као „вид побуне“

Царинске власти на неколико кинеских аеродрома заплениле су десетине хиљада лафуфуа намењених извозу од јуна. Царинска управа је саопштила да су те лутке и пакети користили лого „Поп марта“ без овлашћења, што се сматра кршењем права која се односе на заштитни знак компаније.

И владине службе и локални регулатори тржишта интензивирали су напоре у борби против пиратских произвођача лабубуа, наводе званична гласила Кинеске националне администрације за интелектуалну својину, почетком јула.

„Поп март“ је поднео регистрацију за заштитни знак „лафуфу“, како је приказано на информационој платформи Qichacha, што се сматра одбрамбеном мером од поплаве копија.

Али све док купци имају новца за трошење на слатке – оригиналне или не – лабубуе, тржиште фалсификата би могло да постоји.

„Фалсификати се сада праве веома добро. Неки коштају само десетине јуана (два-три евра) и изгледају скоро исто, па зашто не купити јефтиније?“, објашњава Мао Мао, власница више луткица са језивим зубима која признаје да је уморна од агресивног рекламирања оригиналних луткица.

„Куповина лафуфуа је мој начин побуне.“