Bauhaus – više od stila

Slabije upućeni bi pomislili da je Bauhaus samo lanac robnih kuća za uređenje domaćinstva, gde se prodaju ekseri, boje i lakovi. Ali izvorno, to je snažan umetnički pokret arhitekture nastao pre sto godina. Na tu temu, za Internet portal RTS-a vodili smo razgovor sa dr Miškom Šuvakovićem, profesorom primenjene estetike te teorije umetnosti na Fakultetu za medije i komunikaciju u Beogradu.

Kako možemo definisati prostor i koordinate u okviru kojih Bauhaus egzistira u modernoj civilizaciji?

– Bauhaus je bio škola za arhitekturu, dizajn i likovne umetnosti. Školu je osnovao arhitekta Valter Gropijus u Vajmaru 1919. godine. Otvaranje škole se podudara sa osnivanjem Vajmarske republike nakon sloma nemačke imperije na kraju Prvog svetskog rata. Ciljevi Bauhausa su bili bliski ciljevima osnivača Vajmarske republike: obnova nemačkog društva i njegova modernizacija od oblika proizvodnje do oblika modernog svakodnevnog života.

Bauhaus je imao tri direktora tokom svog kratkog postojanja od 1919. do 1933. godine.

– Prvi direktor arhitekta Valter Gropijus je zastupao socijal-utopijske ideje o modernizaciji života posredstvom arhitekture, dizajna i umetnosti. Započeo je sa stavovima o obnovi jedinstva zanata i umetnosti, da bi došao do koncepta o jedinstvu umetnosti i moderne industrijske tehnologije. Gropijus je govorio o arhitekturi kao Gesamtkunstwerk-u tj. kao novom jedinstvu svih umetnosti posredstvom arhitekture.

Drugi direktor je bio švajcarski arhitekta Hanes Majer, koji je od 1928. do 1930. godine razvio i ka industriji usmerio arhitektonski i dizajnerski program Bauhausa. Kao komunistički opredeljeni arhitekta, Majer je zastupao koncept kooperativne arhitekture. Takođe je estetske kriterijume podredio arhitektonskim funkcijama.

Treći direktor arhitekta Mis van der Roe je bio direktor i zatim, sa pobedom nacizma, i privatni vlasnik Bauhausa do njegovog zatvaranja. Van der Roe je zastupao moderne liberalne ideje i anticipirao internacionalni stil u arhitekturi.

Bauhaus je počeo kao nemačka škola, da bi ubrzo privukao međunarodne studente iz Centralne i Srednje Evrope, SSSR-a, SAD, Azije. Estetika i pedagogija Bauhausa je imala uticaj na modernističke škole u Indiji, Japanu i Južnoj Americi.

Koji elementi su odredili mesto Bauhausa u modernom dizajnu?

 – U vreme osnivanja škole govorilo se o jedinstvu umetnosti i zanata u tradiciji ekspresionizma. Već sredinom dvadesetih godina dolazi do obrta ka novom jedinstvu umetnosti i tehnologije, a to znači ka obrtu od primenjenih umetnosti ka industrijskom dizajnu. Gropijus je zastupao ideje o integraciji umetnosti, dizajna i arhitekture sa modernom industrijskom proizvodnjom. Jedan od ključnih aktera novog dizajna je mađarski umetnik Laslo Moholi Nađ, koji je radio na industrijskom dizajnu, dizajnu nameštaja, tipografiji i grafičkom dizajnu, te novim medijima kao što su komercijalna fotografija i film. Skulptor Oskar Šlemer je razvio novi univerzalni stil matematičkog i tehnološkog scenskog dizajna. Poseban uticaj i ekonomsku održivost je ostvario departman za dizajn i proizvodnju tekstila koji su vodile Gunta Štolc, Ani Albers, Oti Berger.

Bauhaus dizajn je zamišljen kao haj-tek industrijski projekat traganja za novim internacionalnim stilom.

Kakav je odjek Bauhaus imao na području Jugoslavije, prevashodno u vreme kada je bio vodeća estetska orijentacija u globalnom stilu, a i u avangardnom pokretu zenitizma u Hrvatskoj i Srbiji?

– Bauhaus je bio poznat u Kraljevini Jugoslaviji na više različitih nivoa. Jedan broj umetnika, arhitekata i dizajnera je studirao u toj školi. Slovenac iz Trsta Avgust Černigoj je pod uticajem Bauhausa i ruskog konstruktivizma u Trstu osnovao konstruktivističku školu. Selman Selmanagić, poreklom iz Bosne, u Bauhausu je studirao arhitekturu. Posle Drugog svetskog rata je bio uticajni urbanista i arhitekta u Istočnoj Nemačkoj. Oti Berger, poreklom iz Baranje, studirala je tekstil i zatim predavala u Bauhausu. Zagrepčanka Ivana Tomljenović je studirala fotografiju a Gustav Bohutinski arhitekturu.

Informacije o Bauhausu su bile dostupne u časopisnom članku Zoltana Čuke u Novom Sadu ili u putopisu Stanislava Vinavera o poseti Bauhausu u Desau 1930. U avangardnom časopisu Zenit su objavljivanje informacije o umetnicima Bauhausa, ali i o Bauhaus izdanjima knjiga umetnika i arhitekata kao što su Vasilije Kandinski, Paul Kle, Valter Gropijus itd. Časopis Zenit je promovisao evropske avangardne ideje od ekspresionizma do konstruktivizma uspostavljajući relacije sa sovjetskom avangardom, holandskim pokretom De Stijl i, svakako, Bauhausom. 

U arhitekturi Bauhaus nije imao direktne uticaje, već se pre može govoriti o eklektičnim sintezama francuskog modernizma Le Kurbizijea i nemačkog radikalnog modernizma Bauhausa. Jedan od najbolji aktuelnih poznavalaca Bauhausa je bio arhitekta Nikola Dobrović. Najbliže idealima Bauhausa je zgrada BIGZ-a, koju je projektovao arhitekta Dragiša Brašovan.

Kao moderni arhetipovi, prepoznatljivi modeli stolice Marsela Brojera, ručnog časovnika, ravnih linija modernog klavira postali su kultni eksoponati modernog dizajna. Ali isto tako, način razmišljanja koji je iz tog umetničkog eksperimenta, objedinjenog u Bauhausu prešao je u postmodernu umetnost još je prisutan u recentnim multimedijima i instalacijama. Veoma je asocijativan princip koji je inaugurisao Itn, a koji prepoznajemo u seansama Marine Abramović.

– Proslava stogodišnjice osnivanja Bauhausa je reaktuelizovala interesovanja za Bauhaus i uticaje te škole na posleratnu i savremenu umetnost, dizajn, arhitekturu.

Interesovanja za Bauhaus su u savremenoj pedagogiji orijentisana ka ulozi istraživačkih i eksperimentalnih praksa u umetničkom, dizajnerskom i arhitektonskom obrazovanju. Drugim rečima, u Bauhausu je uvedena zamisao umetničkog rada kao istraživačkog rada, a ne slobodnog intuitivnog oblikovanja.

Tehnoestetika i minimalistička estetika – Mis van der Roe je govorio „manje je više“ – iz Bauhausa su prenete u moderni, postmoderni i savremeni dizajn i arhitekturu.

U umetnosti na prostorima nekadašnje Jugoslavije brojni savremeni umetnici su reagovali na tradiciju Bauhausa – Balint Sombati kritički još 1972, slovenački reditelj Dragan Živadinov je svoju poetiku povezao sa tršćanskim konstruktivizmom Černigoja i Stepančiča itd. Svakako, u vremenima posle postmodernizma koja nazivamo savremenošću, moguće je prepoznati različite umetničke, dizajnerske i estetske provokacije estetike i učenja Bauhausa, ali i njihova transponovanja u budućnost. Marina Abramović svojim opusom ne duguje poetici i estetici Bauhausa, mada se njena interesovanja za ezoteriju mogu povezati sa ezoteričnim praksama Itna, Kandinskog.

Drugim rečima, Bauhaus je danas izazov za preispitivanje pozicije savremenosti u interdisciplinarnim umetnostima, tehnodizajnu i kooperativnoj arhitekturi.