„Otvorena nauka” za naučnu zajednicu u Srbiji

„Suština održavanja ovakvih radionica širom Evrope je da širimo svest o dobrobitima otvorene nauke i o tome da bi svi univerziteti trebalo da promene način na koji objavljuju i vrednuju objavljene radove. Za to je potrebno vreme... Želimo danas da objasnimo kolegama u Srbiji šta bi mogli da dobiju ukoliko bi napravili ove zaista radikalne promene", smatra dr Pol Eris, izvršni direktor časopisa Univerzitetskog koledža u Londonu (UCL Press).

Otvorena nauka je izazov, ali daje mnogo mogućnosti naučnim zajednicama, institucijama i pojedincima.
„Potrebni su određeni kapaciteti, naravno, i mnogi preduslovi da bi se iskoristile prednosti. U Srbiji neki od njih već postoje ‒ od ovog leta imamo nacionalnu platformu otvorene nauke, politike pojedinih institucija vezane su za segmente otvorene nauke. Na primer, doktorandi Univerziteta u Beogradu od 2012. godine imaju obavezu da svoje disertacije stave u otvoreni pristup, na Centralni portal za elektronske doktorske teze (dart-europe.eu)", rekao je dr Adam Sofronijević, zamenik direktora Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković". Osim toga, gotovo svi naučni članci u Srbiji su u otvorenom pristupu od jula ove godine, kada je usvojena Nacionalna platforma za otvorenu nauku.

Na skupu „Fokus na otvorenu nauku" čula su se iskustva Velike Britanije, Španije, Grčke, Slovenije. Pokazalo se da su se naučne zajednice ovih zemalja susretale s veoma sličnim problemima.

Dr Miro Pušnik, direktor Centralne tehničke biblioteke Univerziteta iz Slovenije, smatra da je pred slovenačkom akademskom zajednicom zahtevan zadatak da do 2021. godine svi naučni radovi budu u otvorenom pristupu.
„Mislim da smo sada na 20-30%, zbog toga što raspolažemo malim budžetom. Mogu da kažem i da nisu svi istraživači od početka rado prihvatili ovakav pristup, i sam sistem je kompleksan i mnogo treba da se uči i radi. Da li ćemo uspeti da ispunimo zadatak zavisi od mnogo faktora, ali mislim da će ta paradigma biti prihvaćenija nego što je sada."

Svi predavači na radionici „Fokus na otvorenu nauku" smatraju da je potrebno da univerziteti promene način vrednovanja kvaliteta i da karijera istraživača ne sme biti dirigovana brojem objavljenih radova i impakt faktorom časopisa u kojima su objavljivali. U skladu sa tim mora biti promenjen i sistem unapređivanja istraživača.

Prema rečima dr Erisa, impakt faktor časopisa ne može biti merilo kvaliteta istraživačkog rada, i ne mogu svi radovi objavljeni u jednom časopisu biti jednako kvalitetni.
On je istakao: „U časopisu Univerzitetskog koledža u Londonu (UCL Press) ne koristimo više impakt faktore, potpisali smo Deklaraciju iz San Franciska (DORA) prema kojoj impakt faktor časopisa ne može biti merilo kvaliteta istraživanja (kao ni merilo za zapošljavanje, unapređivanje istraživača niti za finansiranje njegovog rada). Kvalitet objavljenog rada vrednujemo na osnovu broja preuzimanja ili na osnovu toga koliko je puta rad citiran".

„Narednih godina radićemo na tome da naša naučna zajednica koristi sve one prednosti koje otvorena nauka pruža. Naš budžet za nauku nije veliki i zbog toga nam baš otvorena nauka pruža mogućnost korišćenja resursa zemalja sa većim budžetima i uključivanje u njihove istraživačke procese i korišćenje njihovih rezultata. Kao rezultat ovog okupljanja očekujem da se svest o postojanju otvorene nauke dodatno proširi u akademskoj zajednici Srbije", dodao je dr Sofronijević.

Otvoren pristup svim izdanjima u časopisu Univerzitetskog koledža u Londonu

„Mi smo prvi univerzitetski časopis sa potpuno otvorenim pristupom u UK. Počeli smo pre oko tri godine jer smo hteli da budemo drugačiji ‒ da rezultate istraživanja koje objavljujemo učinimo dostupnim svima koji su zainteresovani", rekao je za Portal RTS-a dr Pol Eris. Prema njegovim rečima, tržište za štampana naučna izdanja, naročito iz oblasti društvenih nauka, prilično je skučeno. Još jedan ograničavajući faktor za tiraže jeste visoka cena takvih izdanja. Nasuprot njima, elektronska izdanja imaju mnogobrojnu publiku.

„U našem otvorenom časopisu objavljujemo izdanja koja su prošla kroz isti postupak recenzije, ali su dostupna u digitalnom obliku. Imamo već milion preuzimanja! Najveće je interesovanje za naslove antropologa Danijela Milera, profesora sa mog univerziteta. On je napisao niz knjiga o društvenim mrežama, prva među njima How the world changed social media preuzeta je više od 250.000 puta. Naše naslove preuzimaju čitaoci širom sveta, čak u 229 zemalja, iz Srbije imamo oko 1.500 preuzimanja", dodao je naš sagovornik.