Klimatske promene i zdravlje

Prirodno okruženje ima veliki uticaj na ljudsko zdravlje. Od početka 21. veka do danas, samo u Evropi udvostručene su prirodne nepogode poput suša, poplava, olujnih vetrova i ekstremnih temperatura. Danak globalnom zagrevanju i klimatskim promenama plaćamo povećanim rizikom za bolesti tipične za tropske krajeve i pogoršanjem zdravlja hroničnih bolesnika, starijih, dece.

Empirijski je potvrđeno da su ljudi koji sa severa dođu u tropske predele skloniji toplotnom udaru i kolapsu. Oni se previše znoje, brzo dehidriraju i gube velike količine soli.
Ali i stanovništvo koje živi u tropskim predelima podložnije je toplotnom udaru i opekotinama upravo zbog vremenskih prilika koje tu vladaju. Otkazivanje rada srca je čest uzrok smrti, a i rak kože je u porastu zbog veće izloženosti UV zračenju.

Stanovništvo koje živi u polarnoj zoni obično oboleva od ateroskleroze, zatim od tzv. severne pneumonije i severne arterijske hipertenzije. Kod njih su dosta zastupljene bolesti kože i potkožnog tkiva, usta i zuba. Kod ljudi koji se dosele u te krajeve beleži se visoka incidencija srčanog udara posle 20 godina boravka.

Nasuprot tome, osobe koje žive na visokim planinama imaju višestruko manje slučajeva ateroskleroze i hipertenzije, dok se novopridošlice susreću sa nedostatkom kiseonika, a jedna od mogućih posledica je i edem pluća.

Posledice vrelog leta

Procenjuje se da će efekat klimatskih promena u bliskoj budućnosti dovesti i do pogoršanja mentalnog zdravlja širom planete, a SZO upozorava da zbog bolesti uzrokovanih klimatskim promenama već umiru milioni ljudi u svetu.

Jedna od mogućih posledica je toplotni stres, na šta su najosetljiviji stari, deca i hronični bolesnici, pogotovo oni koji boluju od kardiovaskularnih i respiratornih bolesti. Ali to nikako nije jedina opasnost. Ekstremne vrućine često se udružuju sa aero-zagađenjem. Tada su dve najveće pretnje po zdravlje prizemni ozon i mikročestice ispod 10 mikrona, koje lebde u vazduhu svuda oko nas i smatraju se osnovnim indikatorom zagađenosti vazduha.

Nekoliko studija pokazalo je da je dejstvo prizemnog ozona jače tokom leta. To se može objasniti većom koncentracijom prizemnog ozona u letnjem periodu, kao i dužom izloženošću stanovništva, jer se tokom leta više vremena provodi napolju i prozori su drže otvoreni.

Uticaj toplog talasa na povećanu stopu smrtnosti beleži se češće u danima kada ima više mikročestica, što nije slučaj kada dolazi do prekoračenja dozvoljenih vrednosti za azot ili sumpor-dioksid ili smog. To se objašnjava lakim prodorom ovako sitnih čestica u organizam. Zato je tokom vrućina važno držati pod kontrolom koncentraciju prizemnog ozona i mikročestica. Pored dobrog monitoringa aero-zagađenja, treba obezbediti i efikasan sistem obaveštavanja i upozoravanja javnosti na opasnost od vremenskih prilika.

Posledica klimatskih promena je združeno dejstvo vremenskih uslova i lošeg kvaliteta vazduha.

Pojedina vrela leta u Evropi upamćena su i po velikom broju smrtnih slučajeva od toplotnog udara i trovanja ozonom. Samo u Francuskoj tokom vrelog leta s početka 21. veka, zbog ekstremnih vrućina umrlo je 14.000 ljudi. Tada je EU izdala čuvenu direktivu o potpunom zaustavljanju saobraćaja u situacijama kada su visoke temperature praćene zagađenim vazduhom.

 

broj komentara 2 pošalji komentar
(nedelja, 05. avg 2018, 10:23) - anonymous [neregistrovani]

Blokada nervnog sistema...

Neko je njemu pokidao senzore na nervnim cvorovima.
Ne shvata, ne vidi, ne cuje, ne reaguje, ne primjecuje nista oko sebe...
Ne osjeca covjek vise ni ove ljetne vrucine i toplotne udare...
Ja mislim da je to tesko i opasno stanje.
Covjeku treba pomoci..
????

(subota, 04. avg 2018, 19:12) - Милан [neregistrovani]

климатске промене

Климатеске промене су измишљене . Нису прочитали Миланковића и својим незнањем покушацвају да оборе величанствену теорију Миланковића