Рад српских научника о неандерталцима објављен у престижном америчком часопису

Српски научници учествовали су у међународном тиму који је открио да касни европски неандерталци потичу од једне популације, а рад је објављен у престижном научном часопису Proceeding of the National Academy of Sciences of the United States of America (PNAS).

Недавна студија која обухвата нове генетичке и археолошке податке показала је да је код последњих неандерталаца у Европи дошло до смене популација која је резултирала умањењем варијабилности генског фонда неандерталаца непосредно пре њиховог нестанка, пре око 40.000 година.

У овој студији, међународни истраживачки тим предвођен професором Козимом Постом из Сенкенберг центра за људску еволуцију и палео-средину Универзитета у Тибингену, је дошао до резултата који указују на драматичне промене у генетичкој историји европских неандерталаца, саопштено је са Филозофског факултета у Београду.

Део тима су учествовали Душан Михаиловић са Филозофског факултета у Београду и Мирјана Роксандић са Универзитета у Винипегу, а у раду су представљени резултати анализа мирохондријалне ДНК десет неандерталских индивидуа, укључујући неандерталца из пећине Пештурина код Ниша.

Утврђено је да су се рани неандерталци из Пештурине, пећине Стајнија у Пољској и пећине Мезмајскаја у Русији генетички доста разликовали, али да је касније дошло до њихове хомогенизације.

Резултати генетичких анализа и обимне археолошке грађе су показали да је почетком климатског захлађења пре 75.000 година дошло до агрегације неандерталских група на подручју југозападне Француске и да се та популација пре 65.000 година проширила ка другим деловима Европе.

Сви касни неандерталци воде порекло од те линије. Истраживања су, такође, показала да се број неандерталаца пре 45.000 година нагло смањио.

Према ауторима студије, одсуство генетичке разноврсности и географска изолованост преосталих неандерталаца могли су значајно да утичу на њихово коначно изумирање пре око 40.000 година.