Слике самоуког генија Анрија Русоа напокон пред публиком

У Паризу је отворена изложба француског сликара Анриjа Русоа. Поставка анализира уметничку каријеру овог постимпресионистичког сликара наивног и примитивног смера, коме су се за живота ругали, потом га препознали као самоуког генија чији је рад високе уметничке вредности. Како је био цариник по занимању, звали су га и Анри Русо Цариник.

У Музеју Оранжерија приказује се поставка Анри Русо, сликарева амбиција, организована у сарадњи те установе и Фондације Барнс из Филаделфије. Може се видети 50 радова Анрија Русоа, међу њима и ремек-дело Уснули Циганин, које се налази у њујоршком Музеју модерне уметности.

„Идеја за ову изложбу била је да поново представимо Русоову амбицију као сликара јер је он често говорио да је само наивни уметник на маргинама париске уметничке сцене свог времена. Сада смо желели да покажемо да он није био наивни уметник већ сликар који је био признат, сагледавао своје окружење, био свестан тржишта уметнина и истински желео да се интегрише у такву мрежу“, објашњава Жулијет Дежене, кустоскиња у Музеју Оранжерија.

Изложба анализира његову уметничку каријеру, приступ сликању и професионалне амбиције кроз везе са тржиштем слика.

Користио је различите жанрове и технике како би се пробио на париској уметничкој сцени – правио је слике за салоне, од владе добијао поруџбине да украси градске скупштине, правио портрете за пријатеље и чланове породице, пејзаже намењене продаји и интимне аутопортрете.

„Други сликари су га сматрали важним уметником. Слике Уснули Циганин и Кротитељ змија су анализирали уметници из надреалистичког покрета па је било важно за модерне уметнике да виде његове радове. Пикасо је био први који је купио Русоова платна, његове слике су завршиле у збиркама Деланија или Пикаса. Били су то први спонзори његове уметности“, истакла је директорка музеја Клер Бернарди.

Сликао је у слојевима, започео би са небом у позадини, а завршио са животињама или људима у предњем плану. Користио је иновативни начин сликања са танким светлосивим потезима боје дуж платна са лаком или глазуром, као на платну Киша на слици.

„Овде имамо радове из две највеће збирке Анрија Русоа. Први пут можемо да их заједно прикажемо“, нагласила је Ненси Ајресон, кустоскиња кустоскиња у Барнс фондацији.

Немам другог учитеља осим саме природе, али сам ипак неке савете добијао од академских сликара Феликса Огиста Клемана и Жана Леона Жерома, говорио је Русо.