Ah, ti pokloni

Istraživači sa Univerziteta u Kopenhagenu, istražujući migrenozne procese, slučajno su otkrili kako se određeni centri u mozgu aktiviraju i ponašaju kada gledamo slike prazničnih sadržaja.

Novogodišnji i božićni praznici su period u godini kada najviše kupujemo poklone i darujemo nama drage ljude. I dobijati i darivati poklone veoma je lep osećaj, a istraživanja pokazuju da naš mozak reaguje na zahvalnost aktiviranjem pet različitih delova mozga, kao i smeh.

Zanimljive su činjenice o jednom organu u ljudskom telu o kome moderna medicina ne zna ni 10 posto. Reč je o mozgu. Istraživači su izučavali nekoliko različitih aspekata davanja i primanja poklona, kao što su: kako davaoci biraju poklone, kako ih primaoci koriste i kakav uticaj imaju isti na vezu između davaoca i primaoca.

Sve ovo istraženo je u "Psihologiji davanja i primanja poklona", u toku konvencije u Long Biču.

Izlagači su uključili istraživače Andong Čeng, Meg Meloy i Evan Polman, koji su ispitali 7466 kupaca i zaključili da je 39% kupljenih stvari bilo namenjeno "izbirljivim" osobama.

Čeng i njene kolege potvrdile su da su kupci bili manje motivisani kada su birali poklone za izbirljive ljude. Prema studiji izbirljivosti: kupci će najverovatnije pokloniti poklon koji izbirljivi kupac izričito traži.

Praznični stres

Prepoznatljivi simbol novogodišnjih i božićnih praznika svakako je Deda Mraz ili Božić Bata. Mit o deki u crvenom odelu koji donosi poklone utiče na decu kroz detinjstvo, a ti uticaji mogu da se protežu tokom čitavog života.

Iako osećamo uzbuđenje i radost, studije su pokazale da praznični period podiže nivo stresa kod žena 44 odsto i 31 odsto kod muškaraca. Stres nam u ovom periodu skače iz tri razloga - nedostatka vremena, novca i komercijalizacije, što može da bude sinonim za praznike, kažu psiholozi.

Poklone darujemo delom zato što želimo da usrećimo ljude, a delom zato što nam tradicija nalaže. Tradicija takođe nalaže i da moramo poklanjati velikodušno, primati sa zahvalnošću i birati poklone iste vrednosti kao one koje smo dobili.

Ukoliko izneverimo ta očekivanja možemo ozbiljno ugroziti svoje veze. „U principu, pokloni predstavljaju dokaze ljubavi", kaže psihoanalitičar Samuel Lepastier, „tako da je uspešan poklon zapravo onaj koji ispunjava potrebe osobe koja ga dobija."

Kako psiholozi ocenjuju osobe koje biraju poklone?

Osobe koje imaju visoko mišljenje o sebi, veruju da su najbolje u svemu, najpametnije i da sve znaju, a u suštini su veoma nesigurne, najčešće biraju skupe poklone i tako iskazuju svoju moć.

Nezainteresovane i površne osobe ne troše mnogo vremena u traženju poklona, obično biraju klasične poklone, nešto što im prvo zapadne za oko ne razmišljajući o osobi kojoj kupuju poklon.

Egoisti, kada kupuju poklon, ponašaju se kao da ga biraju za sebe. Inače karakter im ne dozvoljava da se mnogo bave drugim osobama, jer su previše okrenuti sebi.

Oni koji su sigurni u sebe, energični, aktivni, pozitivni, ne provode mnogo vremena u biranju poklona, ali zbog toga što se trude da dobro upoznaju osobe koje su im drage i naprave dobar izbor.

Stidljive i zatvorene osobe uglavnom troše mnogo vremena kada kupuju poklon dragoj osobi.
Osobe sklone buntovničkom ponašanju retko kada i poklanjaju kada su važni datumi u pitanju.
Romantičari najviše uživaju u kupovini poklona. Oni uvek znaju šta kome treba kupiti i kako koga da iznenade.

Poklone darujemo delom zato što želimo da usrećimo ljude, a delom zato što nam tradicija nalaže. Tradicija takođe nalaže i da moramo poklanjati velikodušno, primati sa zahvalnošću i birati poklone iste vrednosti kao one koje smo dobili.

„U principu, pokloni predstavljaju dokaze ljubavi", kaže psihoanalitičar Samuel Lepastier, „tako da je uspešan poklon zapravo onaj koji ispunjava potrebe osobe koja ga dobija.

Pripremila Aleksandra Stojanović