Preispitivanje uloge oca – identifikacija i moralni standardi

Danas se očevi mnogo više bave decom nego ranije. Zato se i u psihologiji, koja je u prethodnim decenijama pretežno proučavala značaj majke, mnogo više pažnje posvećuje ulozi oca, kao i zajedničkom uticaju roditelja na razvoj deteta, kaže za emisiju "Sve boje života" Ana Busarac, psiholog Dečjeg dispanzera VMA.

Koliko društveni faktori utiču na predstavu o roditeljskim ulogama?

Psihoanaliza, koja je nastala početkom 20. veka, stavila je akcenat na ulogu majke. Smatralo se da se dete formira do četvrte - pete godine i da je majčina uloga u razvoju deteta presudna. Takav stav u psihologiji može se objasniti društveno - ekonomskom situacijom. Naime, početkom prošlog veka, očevi su obezbeđivali egzistenciju porodice.

Otac je zato i u psihologiji posmatran kao spoljna figura, izmaknuta iz porodične sredine, onaj koji odlazi od kuće da bi prehranio porodicu. Nikada se, međutim, u psihologiji, nije zaboravilo na ulogu oca, ali se na njega gledalo više kao na nekog ko nameće moralne standarde. Otac je bio uzor za poređenje i figura sa kojom se identifikuju, pre svega muška deca.

Danas i majka i otac provode jednak broj sati na poslu da bi obezbedili porodicu. Kako se sada gleda na ulogu oca?

Javila se potreba da se preispita uloga oca. Majka i dalje važi za nekog ko je od rođenja uz dete jer ona jedina može da zadovolji sve potrebe jedne bebe. Važno je istaći da otac, iako ne može da zadovolji osnovne potrebe za hranjenjem, može od starta da zauzme očinsku ulogu u odgajanju deteta. Od najranijeg uzrasta, otac je izuzetno važan za dete i utiče na njegov socijalni, emotivni i kognitivni razvoj.

Istraživanja su pokazala da dete koje odrasta uz oca ima veći doživljaj sigurnosti. Takođe, pokazalo se da deca kojoj su očevi posvećivali vreme imaju mnogo manje problema tokom puberteta. Kada se otac i majka vremenski podjednako posvećuju deci, postoji bolja klima u porodici, zadovoljniji su i žena i muškarac, a to se odražava i na decu.