Izmene u lektiri, da ili ne

Na pitanje šta je cilj lektire, odgovori su se odnosili na sticanje čitalačkih navika, opšte kulture, kritičkog mišljenja, upoznavanje sa duhom epohe i reprezentativnim piscima. Aleksandra Regoje, učenica IV razreda navela je da je cilj lektire da učenici spoznaju ljudsku dušu kroz istoriju.

Međutim, na pitanje da li lektira ispunjava svoj cilj, većina je dala negativan odgovor. Mihailo Kiurski, III razred gimnazije, izjavio je da „nažalost, u praksi, ona kod srednjoškolaca stvara samo otpor prema čitanju“.

Filip Radojević, učenik III razreda, smatra da se čitalačke navike razvijaju u porodici i da pored toliko zabavnih sadržaja (televizije, računara) teško da će neko uzeti da pročita knjigu. Igor Peković, II razred, navodi da je „misija“ lektire da ih primora da čitaju zbog ocene potpuno pogrešna.

Kada je reč o delima koja su im se svidela, izdvojili su „Nečistu krv“ Bore Stankovića, „Derviš i smrt“ Meše Selimovića, „Ep o Gilgamešu“, „Kad su cvetale tikve“ Dragoslava Mihailovića, Puškinovu „Kapetanovu kći“, „Junaka našeg doba“ M. J. Ljermontova.

Ove naslove izdvojili su zbog autentičnosti teme, pogleda na drevnu prošlost i život koji više ne postoji, tj. zbog savremenog miljea koji im je blizak.

Više njih je posebno istaklo Selindžerovog „Lovca u žitu“, delo osnovnoškolske lektire, zbog uzrasne sličnosti sa glavnim junakom, njegovim iskustvom i pogledom na svet. 

Sa druge strane, među dela neprilagođena njihovom uzrastu, svrstali su antičku tragediju „Antigona“, sumersko-vavilonski „Ep o Gilgamešu“, Tolstojeve romane „Rat i mir“ i „Anu Karenjinu“, navodeći da složenost i obim dela nisu u skladu sa njihovim znanjem i opštom kulturom.

Kada je reč o internet portalima koji nude sažete prikaze književnih dela predviđenih lektirom, većina mladih sagovornika izjavila je da ih koristi povremeno ili redovno.