Sovjetski Savez i martovski puč 1941.

Što se tiče uticaja sovjetske obaveštajne službe na taj događaj, u memoarima Pavla Sudoplatova, bivšeg visokog sovjetskog obaveštajca, izričito piše da je puč bio delo sovjetskih organa. Međutim, memoari su se pojavili prvi put u emigraciji, u SAD, posle smrti Sudoplatova, u izdanju njegovog sina i veliko je pitanje ko je, kako i zašto redigovao te memoare i šta je napisao Pavle Sudoplatov, a šta je dodato da bi se podigao rejting. To je prva opaska. 

Druga se odnosi na lovačke priče, na koje ni države nisu imune: „Eto, i tamo smo promenili režim", ali veliko je pitanje da li je baš tako bilo s obzirom na rukopis kojim se odvijao puč i s obzirom na to da se radilo o jednom dvorskom prevratu par ekselans, i to britanskih ljudi, a zna se da su britanska i sovjetska obaveštajna služba oduvek bile najveći neprijatelji. Tako da je teško posumnjati da je došlo do direktnog kontakta između njih.

Ali, šta je interesantno. Zna se da su jedan visoki oficir NKVD-a i visoki oficir vojne uprave SSSR-a došli, baš uoči puča, u Jugoslaviju. Da li je taj dolazak, o kome piše Sudoplatov, bio oko nekih pregovora sa budućim zaverenicima, da li je bio povezan sa željom da se proceni koliki će biti pravi otpor Kraljevine Jugoslavije Nemcima?

Jer, recimo, za vreme Prvog svetskog rata Srbija se borila čitavih godinu dana pre nego što je pala – od leta 1914. do jeseni 1915. godine. Staljinu je bilo izuzetno važno da sazna koliko Jugoslavija može da izdrži i kada prestaje njen otpor usled nemačkog napada. Tako da u većoj meri možemo da pretpostavljamo da je to bio osnovni cilj njihove posete.

Možda je čak i došlo do pregovora sa zaverenicima, ali u svakom slučaju ne da bi se kovala zavera, već da se utvrdi koliko je Kraljevina Jugoslavija spremna da se bori u slučaju rata. Tako, u memoarima učesnika pregovora u Moskvi 5. aprila 1941. postoji jedna interesantna beleška.

Na pitanje Staljina upućeno jednom od predstavnika jugoslovenske strane, mislim da je bio Gavrilović: „Koliko dugo mislite da možete da pružate otpor Nemcima?" sledio je odgovor: „Bar mesec dana". Na to se Staljin slabo osmehnuo i rekao: „U najboljem slučaju dve nedelje". Ispostavilo se da je njegova procena bila tačna. Jer, već nakon dve nedelje borbe na svim pravcima bile su završene, a suštinski, već posle deset dana jugoslovenska vojska bila je slomljena.