Beograd, kroz objektiv „samsunga S22 ultra”

Poslednji „samsungov” telefon koji sam imao bio je, sada već drevni S6, koji je, bar za to vreme, pravio odlične fotografije. Onda mi je šaka dopao „S22 ultra". Kao otprilike da iz „golfa dvojke" uđete u „maserati kvatroporte".

Prva kamera koju sam ikada imao na mobilnom telefonu nije pravila bogzna kakve fotografije. Čak ni u bleštavim Kamelotima neona poput Njujorka. Ukoliko bi noću prošao automobil sa uključenim farovima i malo sreće, mogli ste da dobijete kakav umetnički prikaz, ali upotrebljivu sliku teško. Istina, malo je pomoglo kada sam sa objektiva skinuo zaštitnu foliju.

Od tada, prošlo je petnaestak godina i u izvesnoj sam se meri izveštio u fotografisanju, ponajviše savetima istinskih fotografa, poput – moraš da priđeš toliko blizu da se vide beonjače i zubi, ili kako je to objašnjavao moj drug Suki: brate, slikaj mnogo puta i neka će već ispasti dobra.

I tako, uzeo sam kutiju, otvorio je jako pažljivo i izvadio telefon, čvrsto odlučan da ne isprobam nijednu drugu funkciju osim kamere. Uz telefon dobijete i parče kabla, što u izvesnoj meri predstavlja razočaranje, jer očekujete bar ceo punjač, nove savršene bežične slušalice, stativ, mikrofon i fensi zaštitnu masku.

Ništa od toga.

Ali razočaranje nedostatkom dodatne opreme odmah popusti pod cunamijem megapiksela. Novi „samsung" ih ima 108, što vas odmah vrati dvadesetak godina unazad i podseti osećaja neskrivenog divljenja digitalnom foto-aparatu koji je imao jedva više od jednog. Sa pet megapiksela bio sam uveren da mogu da napravim fotografije za bilbord, dok sam sa 20 već računao na ozbiljnu nagradu, recimo World Press Photo Award.

Da ne davim. Čim sam izašao iz kancelarije naišao sam na đubretare. Svetlo i narandžasta boja uvek su odličan test za kamere na telefonima. Bez ikakvog prethodnog upoznavanja sa funkcijama, koje su se od modela S6 dramatično promenile, okinuo sam nekoliko fotografija, od kojih mi se bar jedna zaista dopala. Sasvim dobra za objavljivanje.

Odmah zatim isprobao sam svoju omiljenu, ali ne preterano korisnu funkciju „usporeni snimak". Noć nije preterani saveznik ovim snimcima, ali se novi „samsung" pokazao odlično. Na mestima gde gotovo i nema ulične rasvete, kamera dodatno, ali samo za nijansu, priguši svetlo. Postoji i dodatna opcija „superusporeni snimak", koji ljude ili automobile dodatno usporava. U stvarnom životu, ova mogućnost neće doneti preteranu korist, ali činjenica da je imate stvara dobar osećaj.

Avaj, već narednog jutra pokvario mi se internet, pa sam na majstorima, uživo, isprobao mogućnosti optičkog fokusa, koji stvari uvećavaju deset puta i digitalnog, koji vam omogućava uvećanje od čak stotinu puta. Suštinski, ova funkcija vam omogućava da proverite šta konkretno rade ljudi koji su se popeli na banderu, iako ih golim okom jedva i vidite. Ili da otkrijete da na terasi koju ste sasvim slučajno uslikali, gospođa širi veš, te da u kabini na bar 500 metra udaljenoj dizalici, nema ama baš nikoga. Slike koje dobijete na ovaj način nisu preterano dobrog kvaliteta i da bi uopšte uslikali ono što želite, morate da nađete dobar oslonac. Recimo da se naklatite na banderu. Ipak, saznate stvari koje vam prethodno nisu padale na pamet.

Grafiti su, takođe, uvek dobra proba za kamere na telefonima. Ili ja prosto volim da ih slikam. Nisam siguran. Masa piksela na „samsungu" odlično hvata sve detalje, pa slike mogu da ispadnu odlične čak i ukoliko klikćete u hodu, ili bez prethodnog kadriranja i nameštanja fokusa, što predstavlja odličnu mogućnost za, recimo, novinare.

Kamera se odlično ponaša prilikom slikanja kadrova u kojima je svetlo različitog intenziteta, pa umesto sjajnih fleka, koji su mi godinama smetale, dobijete istinski čistu fotografiju.

Idući dalje gradom, možete da uslikate prosjake, oficira, čoveka koji meri pritisak u parku, policajce, demonstrante i nekoliko polovina žena, koje je neko tako ostavio na ulici nadajući se da će prodati farmerke.

Na raspolaganju je i „lajv" funkcija, koju sam još onomad imao na jednom od starijih modela „ajfona". Na novom „samsungu" radi sasvim pristojno, ali unapred ugrađeni alat za obradu fotografija ne dozvoljava da se tom formom preterano igrate.

Istovremeno, na raspolaganju imate „pro" opciju za snimanje video-materijala, koji je jednako dobar kao i recimo Filmic pro – aplikacija za snimanje, koju ste na „androidima" morali odvojeno da plaćate. „Samsung" vam, dakle, besplatno omogućava da sami regulišete nivo zvuka i zumirate deo snimka koji želite. I to sve u 8k rezoluciji, što je mnogo više nego što ste ikada imali i znatno više nego što vam zaista treba. Ali je, svejedno, jako zabavno.

Dobijete i alat za obradu snimaka neobično nalik na IMovie koji mi se strašno dopadao na „ajfonima", što zbog jednostavnosti, što zbog mogućnosti da snimak nekog događaja iz raznih uglova za čas izmontirate i postavite na internet.

Idući tako gradom, možete da slikate najprljaviji „mercedes" koji ste ikada videli, čoveka-fotelju, ulične prodavce cveća i gospodina koji zjaka u izlog radnje. I prodavačicu, koja se zalud nada će da na kraju balade ipak ući u radnju.

„Samsung S22 ultra", ako ni zbog čega drugog a onda samo zbog kamere, zaslužuje taj „ultra” u imenu.